Čvrsto stanje tvari

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Mehanika kontinuuma
|BernoullisLawDerivationDiagram.png
p  r  u

Čvrsto stanje tvari predstavlja jedno od tri agregatna stanja tvari, kada je tvar u čvrstom agregatnom stanju, a prepoznatljivo je po svojstvima opiranja promjenama oblika i volumena. Najviši oblik organizacije supstance je zastupljen u čvrstom agregatnom stanju. Mnoge supstance u prirodi se nalaze upravo u ovakvom obliku organizacije. Uređenost strukturnih jedinica (atomi, molekule, ioni) u čvrstoj supstanci je znatno veća nego u tečnostima. Promjena položaja strukturnih jedinica nije moguća i one miruju, ako se zanemare oscilacije ovih strukturnih jedinica oko ravnotežnog položaja. Zbog toga čvrste supstance imaju svoj vlastiti volumen i vlastiti oblik. Ukoliko su strukturne jedinice u čvrstoj supstanci pravilno raspoređene u bilo kojem dijelu ili pravcu u supstanci, onda su te supstance kristali.Ukoliko je razmještaj strukturnih jedinica promjenjiv i različit u različitim dijelovima supstance, onda su to amorfne supstance. Amorfno stanje je slično tečnom agregatnom stanju i izgleda kao nagla zaleđenost strukturnih jedinica u tečnom stanju i sva neuređenost, karakteristična za tečnosti, ostala je fiksirana. Zbog toga se amorfno stanje može i zove pothlađena tečnost. Podizanjem temperature, neuređenost se postepeno povećava, približava tečnom stanju i to se manifestira kao omekšavanje. Zbog toga amorfne supstance nemaju fiksnu temperaturu topljenja, nego temperaturni interval omekšavanja. Staklo je najuobičajeni oblik amorfnog stanja. Grana fizike koja se bavi proučavanjem čvrstih supstanci je fizika čvrstog stanja. Čvrste supstance se proučavaju i u sklopu nauke o materijalima.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

  1. Mortimer, Charles E. (1975). Chemistry: A Conceptual Approach (3rd ed.). New York:: D. Van Nostrad Company. ISBN 0-442-25545-4.
  2. Buffat, Ph.; Borel, J.-P. (1976). "Size effect on the melting temperature of gold particles". Physical Review A 13 (6): 2287. Bibcode 1976PhRvA..13.2287B. doi:10.1103/PhysRevA.13.2287.
  3. Walter H. Kohl (1995). Handbook of materials and techniques for vacuum devices. Springer. pp. 164–167. ISBN 1-56396-387-6. http://books.google.com/?id=-Ll6qjWB-RUC&pg=PA164.
  4. Shpak, Anatoly P; Kotrechko, Sergiy O; Mazilova, Tatjana I; Mikhailovskij, Igor M (2009). "Inherent tensile strength of molybdenum nanocrystals" (free-download pdf). Science and Technology of Advanced Materials 10 (4): 045004. Bibcode 2009STAdM..10d5004S. doi:10.1088/1468-6996/10/4/045004.
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: