Alfa-zraci

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Alfa-zraci su sastavljeni iz jezgra atoma helijuma, odnosno dva protona i dva neutrona. Mogu se označavati kao He2+ ili 42He. To je veoma ionizirajuća forma radioaktivnosti i imaju vrlo malu probojnu moć. Alfa čestice se označavaju prvim slovom grčkog alfabeta, α.

Alfa čestice imaju masu 6,6446x10-27 kg, što odgovara energiji od 3,7274 GeV. Električni naboj alfa čestica je +2e, što znači da su joj potrebna 2 elektrona da bi prešla u stabilno stanje (atom helijuma). Alfa-zrake emituju radioaktivni elementi, poput uranijuma i radijuma u procesu koji se naziva alfa-raspad.

Energija alfa-zraka varira između 3 i 7 MeV. Međutim, i pored velike energije, njihova probojna moć je mala. Alfa-čestice ima relativno veliku masu u odnosu na ostale čestice, te je njihova brzina (uz srednju kinetičku energiju od 5 MeV) oko 15.000 km/sekundi. Alfa zrake vrlo lahko apsorbuju svi materijali te u zraku može putovati jedva nekoliko centimetara.

Ukoliko alfa čestice dospiju u ljudsko tijelo (putem inhaliranja ili gutanja radioaktivnih materijala), njihovo dejstvo je vrlo opasno po čovjeka. Procjenjuje se da su oštećenja hromosoma i do stotinu puta veća od drugih vrsta radioaktivnosti.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]


Nuvola apps kalzium.svg Nedovršeni članak Alfa-zraci koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: