Crvenookica

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Bih-usa.svg Ovaj članak nije preveden ili je djelimično preveden.
Ako smatrate da ste sposobni da ga prevedete, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o enciklopedijskom stilu pisanja i pravopisu bosanskog jezika.
Šablon:TaksokvirVodič za izradu taksokvira
Bodorka
Sistematika
Carstvo Animalia
Koljeno Chordata
Klasa Actinopterygii
Potklasa Neopterygii
Infraklasa Teleostei
Nadred Ostariophysi
Red Siluriformes
Porodica Cyprinidae
Rod Rutilus
Vrsta Ruthilus rutilus carpathorosicus

Opis i gradja[uredi | uredi izvor]

Karakteristicne crte bodorke su: krupna srebrnasta krljušt koja se lako cisti i koje ima 42 do 45 komada po uzduznoj brazdi (koja je jako naglašena, i spusta se malo u centralnom delu u odnosu na glavu i rep), peraja su zutckasto crvena, zavisno od temperature vode, prelazi u crvenu boju pogotovo u zimskim uslovima kada je voda hladnija, oko joj je zlatno-zute boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka . Iris oka je crven. Trbušna i analna peraja su ponekad zuto-narandzaste boje, a ostala uglavnom sivosmedja. Telo bodorke je lagano spljošteno bocno, ali je produzeno. Ledja su joj crnkasta sa plavim ili zelenkastim odsjajem. Bokovi su sivosrebrnasti. Ledjno i repno peraje su zelenkasto-sivi sa crvenkastim prelivom. Grudna peraja su bledozuckasta, a trbušna crvena. Ledjno peraje se nalazi uspravno nad trbušnim perajima. To su boje obicno imaju nekoliko varijeteta u zavisnosti od uzrasta i okoline u kojoj zivi. Vrlo je slicna crvenperki, najveca razlika je u perajima i ocima. Moze da dostigne tezinu do blizu 2 kg, ali se lovi ona sitnija, najcesce 100-400g. Zivi u jatima, pa kad ovo naidje, mozete ga zadrzati prihranjivanjem. Veci primerci od 500-600g su veoma retki. Postoje brojni hibridi sa bodorke sa deverikom, uklijom ili crvenperkom, i drugim belim ribama.

Navike, stanista rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Bodorka se smatra redovnim stanovnikom svih slatkih voda, u nekim vodama je najmnogobrojnija vrsta ribe. Nastanjuje sve vrste slatkih voda, od stajacica, bara kanala i jezera, do velikih ravnicarskih reka i njenih zaliva, pa sve do potoka. Zivi u gustim jatima sa rodjacima raznih uzrasta. Naseljena je posvuda a najviše je ima u rekama dunavskog sliva. Ljubitelj je mirnih isporotekucih voda sa puno podvodnog i priobalnog rastinja. Najviše se zadrzava namestima bogatim trskom, rogozom i lokvanjima, ali voli i druge podvodne prepreke. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i talozi prirodnu hranu (larve insekata, mekušci i sl., biljni izdanci, otpaci, alge leti i podvodna mahovina i insekti koji padnu na vodu ili tek izašli iz caure), i duboke zone gde se oseca bezbedno od prirodnih neprijatelja. U prolece, posle topljenja leda, drzi se samo obale i u rekama i u jezerima, a zalazi i na plavna podrucija. Iz reka cesto odlazi u zalive i mrtvaje vezane za reku i posle opadanja vodostaja. Posle mresta, bodorka se moze naci na celom toku reke osim u najbrzim delovima. Kada se u rekama pojavi trava, odlazi u zaliv. Za vreme letnjih vrucina trazi dublja mesta ili se zavlaci u podlokane obale i korenje drveca. Travnate terene ne voli, pa se nalazi na sistinama izmedju njih. Bodorka voli peskovito dno i, nalazi se na dvadesetak cm od dna, osim uvece kada izlazi na povrsinu da skuplja musice. Glavna hrana bodorke su vodeno bilje i larve raznih insekata.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Mresti se od aprila do juna kada temperatura vode predje 12 stepeni. Mresti se u travnatim ili šljuncanim podrucijima ali uvek u plitkim zonama, ne dubljim od jednog metra, cesto neposredno uz obalu. Sve zenke iz iste grupe polazu jaja istovremeno na istom mestu. Plodnost jedne zenke je od 5000 do 100 000 jajasaca. Polozena jaja podsecaju na pljeskavice i prilepljene su na travu. Desetak dana nakom oplodjenja iz jaja izlazi mlađ. Tokom posebno toplih godina bodorke se razmnozavaju dva do tri puta godišnje. Rast mladji je spor pa treba cekati i do tri godine i velicinu od 15 cm da bi potomstvo pocelo sa razmnozavanjem.


Literatura[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: