Crvenperka

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Bih-usa.svg Ovaj članak nije preveden ili je djelimično preveden.
Ako smatrate da ste sposobni da ga prevedete, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o enciklopedijskom stilu pisanja i pravopisu bosanskog jezika.
Šablon:TaksokvirVodič za izradu taksokvira
Crvenperka
Sistematika
Carstvo Animalia
Koljeno Chordata
Klasa Actinopterygii
Potklasa Neopterygii
Infraklasa Teleostei
Nadred Ostariophysi
Red Cypriniformes
Porodica Cyprinidae
Rod Scardinius
Vrsta Scardinius erythrophthalmus erythrophtha

Opis i građa[uredi | uredi izvor]

Prosečna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca težine preko 600-700g i od 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od belice razlikuje po polozaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu između trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povučenom leđnom peraju prema repu. Ima veoma blještavu, srebrnu krljušt, koja ka leđima prelazi u tamno zelenu, gotovo crnu. Krljušt joj je relativno krupna, a bočna linija izražena. Peraja izrazito crvena, pa je po njima i dobila ime.

Navike, staništa rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Crvenperka potiče prvenstveno iz velikih jezera, prirodnih i veštackih, ali i iz manjih voda kao što su bare i iskopi. Može se naći i u mirnijim odsecima tekućih voda uz deverike, ali ipak preferira stajaćice. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao što je lokvanj, drezga, šaš, trska... Retko izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlači u dubine, gde se primiruje do prolećnog otopljenja vode. Po položaju usta može se zaključiti gde i kako crvenperka hvata insekte. Hvata ih na površini vode i to isključivo tokom dana pri sunčevoj svetlosti. Ponekad se mogu primetiti kako svojim leđnim perajima seku vodu ostavljajući blage talase iza sebe. Crvenperka voli bistru vodu. Crvenperka se uglavnom oslanja na čulo vida, i voli da provodi vreme u gornjim i srednjim slojevima vode. Vode bogate crvenperkama često su isto toliko bogate i štukom. Njeno omiljeno boravište je u vodama punim rastinja, a najradije boravi u širokim poljima šaša i trske koja po pravilu nude obilje raznovrsne hrane, tako i sklonište od grabljivica.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Crvenperka je prava letnja riba. Mresti se u periodu od aprila do juna, u zavisnosti od pojedinih voda(temperature i vodostaja). Polnu zrelost crvenperke dostižu sa tri ili četiri godine života. Plodnost je od 95 000 do 230 000 jajašaca. Ženke jaja se odlažu na biljke u vidu ovalnih pločica. U dijametru jajašca imaju oko 1,5 mm.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: