Dijagnostika

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Dijagnoza je izraz koji se u medicini koristi za prepoznavanje pojedine bolesti.

Dijagnozu postavlja ljekar na osnovu anamneze - dobivenih podataka o bolesniku i njegovoj bolesti - kao i simptoma, te rezultata različitih morfoloških i funkcionalnih pretraga.

Najjednostavnije metode pretrage su fizikalne - inspekcija, palpacija, perkusija i askultacija. Nešto složenije su one laboratorijske te one kojima se bolesnik podvrgava pregledu uz pomoć različitih medicinskih aparata.

Razlikovanje različitih bolesti se naziva diferencijalna dijagnoza.

Prikupljanje činjenica[uredi | uredi izvor]

Proces dijagnostike (ili proces prikupljanja činjenica o svim aspektima neke bolesti) se sastoji od:

  • anamneze,
  • fizikalnog pregleda i
  • ostalih dijagnostičkih metoda.

Amamneza[uredi | uredi izvor]

Anamneza (grč. mnesis – sećanje) je ciljani razgovor, kojim lekar iz pacijentovog iskaza saznaje ono što je bitno za postavljanje dijagnoze. Anamneza se sastoji iz: Anamnesis morbi (lat. morbus – bolest) - zapažanja samog pacijenta od trenutka kada je bolest počela da ga muči do trenutka pregleda ; Anamnesis familliae (porodična istorija bolesti) bolesti od kojih su bolovali članovi porodice bolesnika Anamnesis vitae (lat. vita - život) - sećanje na druge bolesti od kojih je bolesnik bolovao ili eventualno još boluje u životu. Nekad zbog prirode bolesti nije moguća komunikacija sa bolesnikom (nesvest, malodobnost, duševne bolesti itd), pa se anamneza uzima od trećeg lica (rodbina, staratelj) i tako uzeta anamneza se zove heteroanamneza (grč. heteros - drugi).

Fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Fizički pregled je prikupljanje informacija o stanju zdravlja bolesnika čulima lekara. Prilikom fizikalnog pregleda koriste se samo najosnovniji medicinski instrumenti: fonendoskop, manometar, neurološki čekić, stetoskop, lupa itd.

Načini fizikalnog pregleda su:

  • inspekcija - pregled gledanjem;
  • auskultacija – slušanje, osluškivanje;
  • perkusija - lupkanje. Lupkanjem određenih delova tela bolesnika proizvode se različiti zvukovi ili pokreti tela na osnovu kojih se donosi određeni zaključak;
  • palpacija - pipanje.

Ovo su osnovni metodi. Postoji čitava paleta kombinovanih metoda i „trikova“ zbog kojih, i pored napredovanja nauke i tehnike, fizikalni pregled lekara i dalje čini osnovni dijagnostički metod. Iako se u litaraturi ne navodi kao poseban metod, čulo mirisa je itekako važno u postavljanju dijagnoze. Neki lekari smatraju da je intuicija posebni oblik mišljenja koji se stiče iskustvom i koji dovodi do dijagnoze bez jasnog uzročno posledičnog niza u misaonom procesu.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]