Fluor

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Fluor
He 2s2 2p5 9F
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Fluor, F, 9
Serija Halogeni
Grupa, Perioda, Blok 17, 2, p
Izgled žučkasti gas
Zastupljenost 0,06 %
Atomske osobine
Atomska masa 18,9984 u
Atomski radijus (izračunat) 50 (42) pm
Kovalentni radijus 71 pm
Van der Waalsov radijus 147 pm
Elektronska konfiguracija He 2s2 2p5
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 7
1. energija ionizacije 1681,0 kJ/mol
2. energija ionizacije 3374,2 kJ/mol
3. energija ionizacije 6050,4 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje gas
Gustoća 1,6965 kg/m3
Magnetizam diamagnetičan
Tačka topljenja 53,53 K (−219,62 °C)
Tačka ključanja 85,03 K (−188,12 °C)
Molarni volumen 11,20 · 10−6 m3/mol
Toplota isparavanja 3,2698 kJ/mol
Toplota topljenja 0,2552 kJ/mol
Brzina zvuka m/s
Toplotna provodljivost 0,0279 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje −1
Elektrodni potencijal 2,87 V (F + e → F)
Elektronegativnost 4,0 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
17F

sin

64,49 s ε 2,761 17O
18F

sin

109,77 min β+, ε 1,656 18O
19F

100 %

Stabilan
20F

sin

11,00 s β- 7,025 20Ne
21F

sin

4,158 s β- 5,684 21Ne
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja

Vrlo otrovno

T+
Vrlo otrovno

Nagrizajuće

C
Nagrizajuće

Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 7-26-35
S: (1/2-)9-26-36/37/39-45
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Elementarni fluor je gas žutozelene boje. Spada u grupu halogenih elemenata. On je najreaktivniji hemijski element. Direktno reaguje na sa svim metalima i nemetalima. Vodu razlaže gradeći fluorovodonik, HF.

Dobijanje[uredi | uredi izvor]

Reaktivnost fluora bila je dugo godina prepreka za njegovo dobijanje u elementarnom stanju. Danas se fluor industrijski dobija elektrolizom istopljenog kalijum-fluorida na anhidrovanom fluorovodoniku.

Zastupljenost[uredi | uredi izvor]

U prirodi se fluor nalazi u vidu jedinjenja sa oksidacionim brojem -1 i to najčešće u vidu fluorita, CaF2, i karnalita, Na3AlF6. Tragovi jedinjenja fluora nalaze se u morskoj vodi, kostima, zubima, krvi i mlijeku.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Fluorovi derivati metana i etana su veoma slabi otrovi za razliku od ostalih jedinjenja fluora te se stoga zbog svoje velike inertnosti upotrebljavaju u rashladnim uređajima pod nazivom freon. Fluor se koristi i za sintezu uran-heksafluorida koji se primenjuje u izradi nuklearnog oružja.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: