Gaussov zakon

elektromagnetizam

|

Elektrostatika Električni naboj · Coulombov zakon · Električno polje · Električni fluks · Gaussov zakon · Električni potencijal · Elektrostatična indukcija · Električni dipolni moment ·

Magnetostatika Ampèreov zakon · Električna struja · Magnetno polje · Magnetni fluks · Biot–Savartov zakon · Magnetni dipolni moment · Gaussov zakon za magnetizam ·

Elektrodinamika Slobodni prostor · Lorentzov zakon sile · EMS · Elektromagnetna indukcija · Faradayjev zakon · Struja pomaka · Maxwellove jednačine · EM polje · Elektromagnetna radijacija · Liénard-Wiechertov potencijal · Maxwellov tenzor · Eddyjeva struja ·

Električna mreža Električna provodljivost · Električni otpor · Kapacitivnost · Induktivnost · Impedanca · Resonantne šupljine · Talasovod ·

Kovarijantna formulacija Elektromagnetni tenzor · EM tenzor napon-energija · Četiri-tok · Elektromagnetni četiri-potencijal

U fizici, Gaussov zakon daje zavisnost električnog fluksa, koji izvire iz neke zatvorene površine, od električnog naboja, koji se nalazi unutar te površine.

Integralni oblik zakona

U integralnom obliku, zakon glasi:

$\Phi = \oint_S \mathbf{E} \cdot d\mathbf{S} = {1 \over \epsilon_o} \int_V \rho\ dV = \frac{Q_S}{\epsilon_o}$

gdje je $\Phi$ električni fluks, -{$\mathbf{E}$}- je električno polje, -{$d\mathbf{S}$}- je diferencijal vektora zatvorene površine -{S}-, sa pravcem normalnim na površinu i smijerom van površine,-{$Q_\mathrm{S}$}- je količina električnog naboja koja se nalazi unutar zatvorene površine, ρ gustina električnog naboja u tački -{$V$}-, $\epsilon_o$ je permitivnost vakuuma i $\oint_S$ je površinski integral površi -{S}- koja okružuje zapreminu -{B}-.

Diferencijalni oblik zakona

U diferencijalnom obliku, jednačina postaje:

$\nabla \cdot \mathbf{D} = \rho$

gdje $\nabla$, nabla operator, predstavlja divergenciju, -{D}- je vektor dielektričnog pomijeranja (u jedinici C/m²), i -{ρ}- je gustina slobodnog električnog naboja (u jedinici C/m³), isključujući vezani električni naboj u materijalu.

Za linearne materijale, jednačina postaje:

$\nabla \cdot \epsilon \mathbf{E} = \rho$

gdje je $\epsilon$ električna permitivnost

Kulonov i Gaussov zakon

Kulonov zakon je specijalni oblik Gausovog zakona. U specijalnom slučaju sferne površine sa električnim nabojem u centru, linije električnog polja su okomite na površ, sa istim intenzitetom u svakoj tački sfere, dajući jednostavniji oblik Gaussovog zakona:

$E=\frac{Q}{4\pi\epsilon_0r^{2}}$

gdje je -{E}- jačina električnog polja na rastojanju -{r}- od električnog naboja -{Q}- koji se nalazi u centru površi, a -{ε₀}- je permitivnost vakuuma. Stoga se zaključuje da iz Gaussovog zakona slijedi poznata zakonitost Kulonovog zakona da je električno polje obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja.

Gausov zakon se može iskoristiti za dokazivanje da ukoliko unutar Faradejevog kaveza nema električnog naboja, onda unutar kaveza nema ni električnog polja. Odnosno, spoljnje električno polje ne može prodrijeti u Faradejev kavez, već se polje unutar kaveza može stvoriti samo uslijed električnog naboja koji se nalazi u njemu. Gaussov zakon je elektrostatički ekvivalent Amperovog zakona, koji se bavi magnetizmom. Obe jednačine su uvrštene u Maxwellove jednačine.

Formulisao ga je Carl Friedrich Gauss 1835. godine, ali nije objavljen sve do 1867. godine. Zbog matematičke sličnosti, Gaussov zakon ima primijenu i na druge fizičke pojave koje obrnuto proporcionalno zavise od kvadrata rastojanja, kao što su gravitacija ili intenzitet radijacije.

Također pogledajte

• Maxwellove jednačine
• Carl Friedrich Gauß
• Fluks
• Električno polje
• Kulonov zakon
• Amperov zakon

Vanjski linkovi

• MISN-0-132 Gauss's Law for Spherical Symmetry Peter Signell za Project PHYSNET.
• MISN-0-133 Gauss's Law Applied to Cylindrical and Planar Charge Distributions Peter Signell za projekat PHYSNET.