Ibrahim Tepić

Dodaj veze
S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ibrahim Tepić
Rođenje (1947-08-03) 3. august 1947.
Srebrenica, FNRJ
Smrt4. novembar 1997(1997-11-04) (50 godina)
Sarajevo
NacionalnostBošnjak
Zanimanjehistoričar

Ibrahim Tepić, historičar, (1947-1997).

Osnovnu i srednju školu završio je u Srebrenici, a studij historije na Odsjeku za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1971.

Postdiplomski studij završio je na grupi za historiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1979 odbranivši magistarsku tezu pod naslovom "Trgovina BiH od 1856. do 1875. godine". Doktorsku disertaciju pod naslovom "Bosna i Hercegovina u ruskim izvorima od 1856. do 1878. godine" odbranio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1986. Od 1971. radi na Odsjeku za historiju u Sarajevu kao asistent, od 1986. kao docent, od 1990. kao vanredni profesor a od 1996. kao redovni profesor.

U periodu 1988-1992. Ibrahim Tepić je bio šef Odsjeka za historiju, predsjednik Društva istoričara Bosne i Hercegovine i sekretar redakcije Godišnjaka Društva istoričara Bosne i Hercegovine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu u periodu 1994-1997.

Naučno djelo prof. dr. Ibrahima Tepića obuhvata preko 40 bibliografskih jedinica, od kojih je najznačajnije djelo "BiH u ruskim izvorima 1856-1878. godine". Na osnovu izvorne arhivske građe u ovoj monografiji Ibrahim Tepić obrađuje izvještaje ruskih konzula u Sarajevu, Mostaru i Dubrovniku koji sadrže podatke o položaju Bosne i Hercegovine u okviru Osmanskog carstva, organizaciju osmanske vlasti i njeno funkcionisanje, poreski sistem, finansije, privredu, vojsku i policiju kao i prisustvo Rusije u kulturnom i prosvjetnom životu Bosne i Hercegovine. Zajedno sa kolegom Zijadom Šehićem istraživao je građu za historijski atlas Bosne i Hercegovine, ali okončanje ovog projekta nažalost nije dočekao. Atlas je objavljen 2002. pod nazivom "Bosna i Hercegovina na geografskim i historijskim kartama".

Posebna izdanja[uredi | uredi izvor]

  • Босна и Херцеговина у руским изворима (1856-1878), Веселин Маслеша, Сарајево, 1988, стр. 586.
  • Povijesni atlas Bosne i Hercegovine – Bosna i Hercegovina na geografskim i historijskim kartama, Sejtarija, Sarajevo, 2002. (koautor Zijad Šehić)
  • Historischer Atlas Bosnien und Herzegowina – Bosnien und Herzegowina auf geographischen und historischen Karten, Sejtarija, Sarajevo, 2007. (koautor Zijad Šehić)
  • Historical Atlas of Bosnia and Herzegovina – Bosnia and Herzegovina on geographical and historical maps, Sejtarija, Sarajevo, 2007. (koautor Zijad Šehić)
  • Historija za 7. razred osnovne škole (1. izdanje), R BiH, Ministarstvo obrazovanja nauke i kulture, Sarajevo 1994, str. 144, lat. (Drugo izdanje, Sarajevo 1996.)
  • Historija za III razred gimnazije, (1. izdanje), R BiH, Ministarstvo obrazovanja nauke i kulture, Sarajevo 1994, str. 176, lat. (Drugo izdanje, Sarajevo 1996.)

Članci i rasprave[uredi | uredi izvor]

  • Trgovina Despića u prvoj polovine XIX vijeka, Godišnjak društva istoričara BiH, 20, (1972-1973), Sarajevo 1974, 65-100.
  • Изградња саобраћајница у Босни и Херцеговини од средине XИX вијека до аустроугарске окупације, Прилози Института за историју, (XVII) 18, Сарајево 1981, 45-71.
  • О присуству руске књиге у Босни и Херцеговини 50-тих и 60-тих година XIX вијека и отварању вилајетске штампарије, Преглед 71/4, Сарајево 1981, 481-498.
  • Osnovna dostignuća i problemi istoriografije u izučavanju istorije Bosne i Hercegovine od sredine XIX vijeka do austrougarske okupacije 1878. godine.Savjetovanje o istoriografiji Bosne i Hercegovine (1945-1982), Posebna izdanja ANU BiH, 65, Sarajevo 1983, 55-65.
  • Прилог за биографију Ристе Јеића, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, 36, (1985), Сарајево 1985, 119-139.
  • Osmanska vojska i policija u bosanskom vilajetu od 50-tih do 70-tih godina XIX vijeka, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, 37, (1986), Sarajevo 1986, 91-116.
  • Školovanje đaka i studenata iz Bosne i Hercegovine u Rusiji od 50.-tih i 70.-tih godina XIX vijekaPrilozi Instituta za istoriju (XXI) 22, Sarajevo 1986, 245-248.
  • Покрети сељака у Босанској крајини и Посавини крајем шесте и почетком седме деценије XIX вијека у свјетлу руске грађе, Историјски зборник, (VII) 7, Бања Лука 1986, 63-102.
  • Fojnica u XIX vijeku, "Fojnica kroz vijekove", Fojnica-Sarajevo 1987, 93-121.
  • Školstvo u Bosni i Hercegovini prema izvještajima ruskih konzulata u Sarajevu i Mostaru 50-ih do 70-ih godina XIX vijeka, Radio Sarajevo, Treći program, XV/57-58, Sarajevo 1987, 365-387.
  • Upoređivanje vrijednosti podataka iz ruske arhivske građe i podataka iz javne publicistike za istoriju Bosne i Hercegovine od 1850. do 1875. godine, Međunarodni naučni skup, Problemi istorije Bosne i Hercegovine 1850-1875, Posebna izdanja ANU BiH, Knjiga LXXXIV, Odjeljenje društvenih nauka, Knjiga 20, Sarajevo 1987, 131-144.
  • Успостављање аустроугарске окупационе власти у Босни и Херцеговини у извјештајима руског конзулата у Сарајеву (1879-1880), Прилози Института за историју (XXIII), 24, Сарајево 1988, 107-130.
  • Sarajevo, "Sette citta jugo-slave tra Medioevo e Ottocento ("Sedam jugoslovenskih gradova između srednjeg vijeka i XIX stoljeća"), (a cura Sergio Anselmi), Quaderni monografici di "Proposte e ricerche" n. 9, Ancona 1991, 78-100, talijasnki + bosanski.
  • Položaj Bosne i Hercegovine u Osmanskom Carstvu u vrijeme provođenja tanzimatskih reformi, "Istina o Bosni i Hercegovini. Činjenice iz istorije BiH", Sarajevo 1991, 43-50, lat.
  • Državnopravni i politički položaj BiH za vrijeme austrougarske vladavine 1878-1914, "Istina o Bosni i Hercegovini. Činjenice iz istorije BiH", Sarajevo 1991, 51-60.
  • Bosna i Hercegovina od kraja XVIII stoljeća do austrougarske okupacije 1878. godine, "Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja drugog svjetskog rata", Sarajevo 1994, 131-172.
  • Neum, Sutorina i bosansko primorje poslije 1463. godine, "Neum i bosansko primorje", Vojna biblioteka 2, Sarajevo 1994, 19-27.
  • O finansijskom položaju Bosne i Hercegovine u sastavu Osmanskog carstva od 50-tih do 70-tih godina XIX stoljeća u svjetlu ruskih izvora, Prilozi Instituta za istoriju, 37, Sarajevo 2008, 11-29.

Prikazi i osvrti[uredi | uredi izvor]

  • Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, XIX godina, 1970-1971, Sarajevo 1972, str. 342, Prilozi Instituta za istoriju (IX/I) 9/1, Sarajevo 1973, 449-452.
  • Dr. Dževad Juzbašić: Jezičko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Svjetlost, Sarajevo 1973, str. 129, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, 20, (1972-1973), Sarajevo 1974, -278.
  • "Zarubježnije Slavjane i Rossija" Dokumenti Arhiva M. F. Rajevsovo 40-80. godi XIX vjeka, "Nauka", Moskva 1975, str. 575, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine XVI-XVII (1976-1977), Sarajevo 1976-1977, 267-271.
  • Бранислав Беговић, Развојни пут шумске привреде у БиХ у периоду аустроугарске управе (1878-1918) са посебним освртом на експлоатацију шума и индустријску прераду дрвета, Академија наука и умјетности БиХ, Дјела, Књига LIX, Одјељење друштвених наукакњ. 31, Сарајево, 1978-1979, XVIII-XIX, 409-414.
  • Dr. Ahmed Hadžirović: Sindikalni pokret u Bosni i Hercegovini 1918-1941, "Rad" Beograd 1978, 499, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, 28-30, (1977-1979), Sarajevo 1979, 321-323.
  • Naučni skup "Stvaranje jugoslovenske države 1918", Ilok, 17-19. maja 1979, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine 28-30 (1977-1979), Sarajevo 1979, 330-331.
  • Уједињена омладина српска и њено доба 1860-1875. Грађа из совјетских архива, Матица Српска, Нови Сад 1977, стр. 399, Прилози Института за историју, (XV) 16, Сарајево 1979, 291-294.
  • Diskusija, Naučni skup "Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine", Posebna izdanja ANU BiH 93, Sarajevo 1979, 418-421.
  • Zbirka Mihaila D. Hmirova o jugoslovenskim zemljama u XIX vijeku, Prilozi Instituta za istoriju (XVI), 17, Sarajevo 1980, 239-249.
  • Первое сербское восстание 1804-1813. гг. и Россија, Книга перваја 1804-1807, Издатељство "Наука" Москва 1980, 480 стр. Прилози Института за историју (XVII), 18, Сарајево 1981, 327-332.
  • Мидхат Шамић, Француски путници у Босни и Херцеговини у XIX стољећу (1836-1878) и њихови утисци о њој, Веселин Маслеша, Сарајево 1981, 330 стр, Прилози Института за историју (XVII), 18, Сарајево 1981, 332-335.
  • Драгутин Павличевић: Народни покрет 1883. у Хрватској, Свеучилишна Наклада "Либер", Загреб 1980, 234, стр, Преглед 71/9-10, Сарајево 1981, 1213-1217.
  • XX. redovna skupština Društva istoričara Bosne i Hercegovine, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine 31-33, (1982), Sarajevo 1982, 281-286, lat.
  • XXI. skupština Društva istoričara Bosne i Hercegovine, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine 31-33, (1982), Sarajevo 1982, 297- 301.
  • Šarl Irijart, Bosna i Hercegovina - putopis iz vremena ustanka 1875-1876, Veselin Masleša, Sarajevo 1981, Prilozi Instituta za istoriju (XVIII), 19, Sarajevo 1982, 325-328.
  • Sovetskoe slavjanovedenie, Institut slavjanovedenija i balkanistiki Akademija nauka i umjetnosti SSSR, 1-6, Moskva 1981, Godišnjak društva istoričara Bosne i Hercegovine, 34, (1983), Sarajevo 1983, 157-159.
  • Д. Ф. Поплико, Васа Пелагић и Россија. Из истории сербској ревољуционној мисли, Академија наука и умјетности Савеза совјетских социјалистичких република СССР, Институт славјановеденија и балканистики, Издатељство "Наука" Москва 1983, стр. 255, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине 35, (1984), Сарајево 1984, 149-152.
  • Историческаја наука на московском университете 1934-1984, Издатељство Московского университета, Москва 1984, стр. 332, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине 35, (1984), Сарајево 1984, 165-167.
  • Томислав Краљачић, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882-1902), изд. Веселин Маслеша, Сарајево 1987, 567. стр. Историјски зборник 9, Бања Лука 1988, 205-207.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vesna Mušeta-Aščerić, Prof. dr. Ibrahim Tepić (1947-1997), Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Kjniga XIV/1 (Historija, Historija umjetnosti, Arheologija), Sarajevo 2010, 13-15.
  • Zijad Šehić, Bibliografija radova Prof. dr. Ibrahima Tepića, Prilozi Instituta za istoriju 28, Sarajevo, 1999, 293-296.
  • A. M., Nagrada Veselin Masleša za nauku (Dr Ibrahim Tepić), Oslobođenje 47/15032, Sarajevo 25.04. 1990, 11.
  • Esad Duraković, Prof. dr. Ibrahim Tepić, Oslobođenje 54/17777, Sarajevo 28.11. 1997, 17.
  • Esad Duraković, Prof. dr. Ibrahim Tepić, Ljiljan VI/255, Sarajevo 1997, 45.
  • Iljas Hadžibegović, Prof. dr. Ibrahim Tepić (1947-1997), Naša škola XLIV/3, Sarajevo 1998, 3-5.
  • Iljas Hadžibegović, Prof. dr. Ibrahim Tepić (1947.-1997.), Prilozi Instituta za istoriju 28, Sarajevo 1999, 309-311.
  • Amina Šiljak-Jasenković, Borac za bosansku i bošnjačku duhovnost (Povodom smrti prof. dr. Ibrahima Tepića dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu), Preporod XXVII/626, Sarajevo 1997, 28.
  • Angelina Šimić, Uzor istrajnosti i dostojanstva, Oslobođenje 54/17777, Sarajevo 28.11. 1997, 17.
  • Šaban Zahirović, Prof. dr. Ibrahim Tepić (1947-2997), Hercegovina 10, Mostar 1998, 278.
  • ... Dr. Ibrahim Tepić, Svijet 56, Sarajevo 1997, 38.
  • ... Odlazak uvaženog historičara (Komemoracija povodom smrti dr. Ibrahima Tepića), Dnevni avaz III/725, Sarajevo 28.11. 1997, 14.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibrahim_Tepić&oldid=3085548"