Keramika
Keramika (grčki: κεραμικός keramos) se odnosi na anorganske nemetalne materijale, koji nastaju pod uticajem toplote. Najvažniji materijali koji spadaju u keramiku su gline (od kojih su se tradicionalno pravile cigle, posuđe), cement i staklo. Često se u keramike ubrajaju neki materijali koji tu ne spadaju: grafit, talk i azbest. Česti hemijski elementi koji ulaze u sastav keramike su aluminijum, silicij, magnezijum, berilijum, titanijum i bor. Ovi elementi se kombinuju sa oksigenom, ugljikom i dušikom.
[uredi] Osobine
Keramike mogu biti jednostavni monofazni materijali ili složeni materijali. Najčešći tip monofazne keramike su aluminijum oksid Al2O3 i magnezijum oksid MgO. Složeni (višefazni) keramički materijali su kordierit (magnezijum alumosilikat), forsterit (magnezijum silikat). Prema makrostrukturi postoje tri tipa keramike: kristalična sa staklenom matricom, kristalična (nekad se naziva holokristalna) i stakla.[1]
[uredi] Reference
- ↑ J. A. Vaccari: Materials handbook, 15th edition, 2002, McGraw Hill
 |
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: |
