Keramika

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Keramika (grčki: κεραμικός keramos) se odnosi na anorganske nemetalne materijale, koji nastaju pod uticajem toplote. Najvažniji materijali koji spadaju u keramiku su gline (od kojih su se tradicionalno pravile cigle, posuđe), cement i staklo. Često se u keramike ubrajaju neki materijali koji tu ne spadaju: grafit, talk i azbest. Česti hemijski elementi koji ulaze u sastav keramike su aluminijum, silicijum, magnezijum, berilijum, titanijum i bor. Ovi elementi se kombinuju sa oksigenom, ugljikom i dušikom.

[uredi] Osobine

Keramike mogu biti jednostavni monofazni materijali ili složeni materijali. Najčešći tip monofazne keramike su aluminijum oksid Al₂O₃ i magnezijum oksid MgO. Složeni (višefazni) keramički materijali su kordierit (magnezijum alumosilikat), forsterit (magnezijum silikat). Prema makrostrukturi postoje tri tipa keramike: kristalična sa staklenom matricom, kristalična (nekad se naziva holokristalna) i stakla.^[1]

[uredi] Reference