Ksilol

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Ksilol
P-Xylene.svg
Općenito
Hemijski spoj Ksilol
Druga imena ksilen, dimetilbenzol
Molekularna formula C8H10
CAS registarski broj 1330-20-7
Kratki opis bezbojna tekućina
Svojstva
Molarna masa 106,17 g/mol
Agregatno stanje tekuće
Gustoća ~0,86 g/cm3
Tačka topljenja −26–27°C
Tačka ključanja 137–140 °C
Pritisak pare ~8 hPa pri 20 °C
Rastvorljivost u vodi nikakva, u eteru dobra
Rizičnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
2
0
 

Ksilol (po IUPACu dimetilbenzen) je hemijski spoj iz grupe aromatskih ugljikovodika. To je bezbojna tekućina, mirisa karakterističnog za većinu aromatskih spojeva. Tehnički ksilol je mješavina izomera: meta-ksilola, orto-ksilola i para-ksilola. Ti izomeri imaju različite fizičke osobine.

Hemijske osobine[uredi | uredi izvor]

Sva tri izomera imaju slične tačke ključanja: između 138,4 i 144,4°C, međutim, tačke topljenja su dosta različite i kreću se od -48 °C kod m-ksilola do 13,3 °C kod p-ksilola. P-ksilol ima najveću simetriju molekule. Ksilol je u vodi gotovo nikako rastvorljiv (samo 0,2 g/l). U eteru, alkoholima, benzolu i acetonu, ksilol pokazuje veoma dobru rastvorljivost. Tačka gorenja kod ksilola iznosi (u zavisnosti od izomera) oko 30 °C, a tačka paljenja na 460 °C. Ksilol gori blještećim plamenom.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Koristi se često kao otapalo, umjesto benzena, u industriji papira, gume i kože. Može se pronaći u manjim količinama u benzinu i kerozinu.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: