Margareta od Engleske (škotska kraljica)

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Margareta Tudor
Margaret Tudor.jpg
Kraljica Škota
Supružnik Jakov IV, kralj Škota
Archibald Douglas
Henry Stewart
Djeca Jakov V, kralj Škota
Margaret Douglas
Dinastija Tudor Tudor Rose.svg
Otac Henrik VII, kralj Engleske
Majka Elizabeta od Engleske
Rođenje 28. novembar 1489
Smrt 18. oktobar 1541

Margareta Tudor (28. novembar 1489 - 18. oktobar 1541) bila je najstarija kćerka engleskog kralja Henrika VII i Elizabete od Engleske.

Prvi brak i udovištvo[uredi | uredi izvor]

Henrik ju je sa četrnaest godina odlučio udati za škotskog kralja, Jakova IV. Parlament se usprotivio ovoj kraljevoj odluci, jer bi sva djeca rođena iz toga braka bila direktno uključena u nasljedni niz za engleski tron. Henrik je odgovorio da će, budu li se Engleska i Škotska trebale ujediniti pod Margaretinim potomkom, Škotska biti pripojena Engleskoj, a ne Engleska Škotskoj. Usprkos daljenjem protivljenju parlamenta, brak je formalno sklopljen 24. januara 1502. godine, a Margareta je konačno stigla u Škotsku slijedeće godine. Četvero djece je rođeno u ovom braku, od kojih je samo jedan sin, budući Jakov V, preživio djetinjstvo.

Mir između dvaju kraljevstava, zapečaćen brakom između škotskog kralja i engleske princeze, jedva je nadživio samog Henrika. Njegov je nasljednik, ratoborni Henrik VIII, nedugo po dolasku na tron objavio rat Francuskoj. Osjećajući dužnost da odbrani vijekovima staru alijasnu između Škotske i Engleske, Jakov IV je izvršio invaziju na Englesku, samo da bi poginuo u bici od Floddena. Margareta se protivila invaziji, bez obzira na to što ju je Jakov imenovao regentom u slučaju njegove smrti. Jakovljeva oporuka davala je Margareti pravo da upravlja kraljevstvm za vrijeme maloljetnosti njihovog sina, dok god ona ostane udovica.

Kao žena i sestra suparničkog kralja, Margareta nije bila dobrodošla kao regent. Pro-francuski orijentisana partija ubrzo je okrenula plemstvo protiv Margarete, tražeći da na mjestu regenta bude zamijenjena Johnom Stewartom, najbližim muškim rođakom dvogodišnjeg kralja. Margareta se ponašala smireno, te je do 1514. uspjela dovesti do ponovnog mira između Engleske i Škotske.

Drugi brak[uredi | uredi izvor]

Lični grb Margarete Tudor

Tražeći podršku u jačajućem plemstvu, Margareta se okrenula sve moćnijoj plemićkoj kući Douglas. Ubrzo se zainteresovala za Archibalda Douglasa, mladog grofa od Angusa, s kojim je nepromišljeno sklopila tajni brak. Pro-francuske frakcije ojačale su nedugo nakon što se pročula za Margaretin brak, koji ju je, prema oporuci Jakova IV, koštao pozicije regenta. Parlament je izjavio da je ovim brakom izgubila i pravo na skrbništvo nad sinom, koje je zatražio novi regent.

Tudori
Tudor Rose.svg
Henrik VII
Elizabeta od Yorka
   Artur, princ od Velsa
   Margareta, kraljica Škota
   Henrik VIII
   Marija, kraljica Francuske
Henrik VIII
Katarina Aragonska, Anne Boleyn, Jane Seymour, Ana Klevska, Katherine Howard, Katherine Parr
   Marija I
   Elizabeta I
   Eduard VI
Eduard VI
Marija I
Elizabeta I

Margareta je bila prisiljena djecu prepustiti Johnu Stewartu. Sada trudna sa Douglasom, Margareta se skrasila u Edinburghu. Henrik VIII je u to vrijeme pozivao Margaretu da sa sinovima pobjegne u Englesku, pod njegovu zaštitu, ali ona je odbila u strahu da bi time njen sin mogao izgubiti krunu. Nakon dužeg ubjeđivanja pristala je otići u Englesku sa novorođenom kćerkom, ali joj se muž i sin nisu pridružili.

U Engleskoj je provela godinu dana, a zatim se odlučila vratiti u Škotsku, samo da bi zadobila još veće nepovjerenje plemića, a pristup sinu je dobijala jako teško. Vrativši se u Škotsku otkrila je muževu nevjeru. Godine 1518. pisala je bratu, koji je tada još uvijek gajio stroge katoličke poglede prema razvodu, o svojim željama za prekidom braka. Razljućena muževim postpucima, Margareta se približila Johnu Stewartu i njegovim sljedbenicima. Nadala se da će njegov uticaj u Vatikanu pospješiti njenu aplikaciju za razvod. Svađe između supružnika dominirat će škotskom politikom sljedeće tri godine.

Treći brak i smrt[uredi | uredi izvor]

Naizgled poboljšani odnos između Margarete i Johna Stewarta će se pokazati čistom političkom alijansom kada Margareta odluči izvršiti državni udar i zbaciti ga sa pozicije regenta. Svoje namjere je ostvarila 1524. godine, te je tom prilikom njen dvanaestogodišnji sin po prvi put dobio pune kraljevske ovlasti, a parlament je Margaretu priznao za kraljevu glavnu savjetnicu. Margareta se tada počinje vezati za Henryija Stewarta, što dovodi do krvavog sukoba sa Douglasom. Papa Klement VII joj je odobrio zahtjev za razvod braka u martu 1527. godine, ali Margareta za to nije saznala sve do decembra zbog tadašnje složene političke situacije u Evropi. Margareta nije gubila vrijeme, te je odmah iskoristila priliku i udala se za Henryija Stuarta. Henrik je sestri jako zamjerao na ovoj odluci, ali tek nekoliko godina poslije i on sam će papi poslati isti zahtjev. Margareta je ubrzo postala nezadovoljna i ovim brakom.

Margareta je umrla od posljedica srčanog udara 18. oktobra 1541. godine. Dinastija iz koje je potekla izumrla je smrću Elizabete I, te bila zamijenjena dinastijom Stuart čiji je prvi predstavnik na engleskom tronu bio Margaretin praunuk, Jakov VI Škotski i I Engleski.

Porijeklo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Maredudd ap Tudur
 
 
 
 
 
 
 
8. Owen Tudor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Margaret ferch Dafydd
 
 
 
 
 
 
 
4. Edmund Tudor, 1. grof od Richmonda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karlo VI Francuski
 
 
 
 
 
 
 
9. Katarina od Valoisa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Izabela Bavarska
 
 
 
 
 
 
 
2. Henrik VII Engleski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John Beaufort, 1. grof od Somerseta
 
 
 
 
 
 
 
10. John Beaufort, 1. vojvoda od Somerseta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Margaret Holland
 
 
 
 
 
 
 
5. Ledi Margaret Beaufort
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. John de Beauchamp, 3. barun Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
11. Margaret Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Edith Stourton
 
 
 
 
 
 
 
1. Margareta Tudor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Rikard od Conisburgha, 3. grof of Cambridgea
 
 
 
 
 
 
 
12. Rikard Plantagenet, 3. vojvoda od Yorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anne de Mortimer
 
 
 
 
 
 
 
6. Edvard IV Engleski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ralph de Neville, 1. grof od Westmorlanda
 
 
 
 
 
 
 
13. Cecily Neville
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Joan Beaufort
 
 
 
 
 
 
 
3. Elizabeta od Yorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Richard Wydevill
 
 
 
 
 
 
 
14. Richard Woodville, 1. grof Rivers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Elizabeth Bodulgate
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeth Woodville
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Petar I, grof od Saint-Pola
 
 
 
 
 
 
 
15. Jacquetta Luksemburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Margaret de Baux
 
 
 
 
 
 
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: