Milorad Ekmečić

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Milorad Ekmečić
Rođenje 4. oktobar 1928.
Čapljina, Kraljevina Jugoslavija
Nacionalnost Srbin
Zanimanje historičar

Milorad Ekmečić, historičar, akademik SANU, akademik ANURS, bivši član ANU BiH, Prebilovci kod Čapljine (1928).

Studij historije (povijest) završio na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1952. Na istom Sveučilištu odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: Ustanak u Bosni 1875-1878. (1958). Zaposlen na Odsjeku za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu od 1952. Prošao je sva fakultetska zvanja. Bio je na specijalizaciji na Univerzitetu Prinston, SAD 1960-1961, a kao gostujući profesor predavao je na Univerzitetu An Arbor u Mičigenu i na Univerzitetu u Kanzasu. Bio je predsjednik Društva istoričara Bosne i Hercegovine. Napustio je Filozofski fakultet 1992.

Predmet naučnog interesa bila je historija jugoistočne Evrope te zemalja bivše Jugoslavije, u kontekstu evropskog razvoja u 19. i 20. stoljeću. Učestvovao je na brojnim naučnim skupovima. Objavio je veći broj radova u naučnim i stručnim časopisima (Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine, Prilozi Instituta za istoriju, Pregled, Jugoslovenski istorijski časopis, Istorijski časopis]] i dr.).

Milorad Ekmečić izbran je 1973. za dopisnog, a 1981. za redovnog člana ANU BiH. Izbačen je iz članstva ANU BiH.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Ustanak u Bosni 1875-1878, Veselin Masleša, Sarajevo, 1960, str. 391; 2. izdanje 1973, str. 353.
  • Osnove građanske diktature u Evropi između dva svjetska rata, Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo, 1965, str. 63; 2, dopunjeno izdanje 1967, str. 89.
  • Ратни циљеви Србије 1914, Српска књижевна задруга, Београд, 1973, стр. 550.
  • Стварање Југославије (1790-1918), I-II, Просвета, Београд, 1989.
  • Жива реч Милорада Екмечића (разговор водио Милош Јевтић), Дечје новине, Горњи Милановац, 1990, стр. 139.
  • Историја Југославије, (у коауторству), Београд, 1972, 1973, 1975.
  • Историја српског народа, (у коауторству), Београд, 1981, 1983.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Tomislav Kraljačić, Naučno djelo Milorada Ekmečića, Godišnjak Društva istoričara BiH 39, Sarajevo, 1988.
  • Enver Redžić, Ekmečić kao uvodničar akademijinih međunarodnih naučnih skupova o značajnim događajima iz novije istorije Bosne i Hercegovine, Godišnjak Društva istoričara BiH 39, Sarajevo, 1988.
  • Đuro Tošić, Милорад Екмечић, Енциклопедија српске историографије, Knowledge, Београд, 1997, 377.
  • Spomenica 60. godišnjice Filozofskog fakulteta u Sarajevu (1950–2010), Filozofski fakultet, Sarajevo 2010, 124-125