Ohmov zakon

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web-stranice ili drugi izvori).
Ako se pravilno ne potkrijepe validnim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti obrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Kao Ohmov zakon (nazvano po njegovom pronalazaču Georg Simon Ohmu) [1] se označava linearna zavisnost pada napona U i protoka struje I kroz određeni vodič pri konstantnoj temperaturi. Matematički se ova proporcija može prikazati kao:

U \sim I\

(čitaj: U je direktno proporcijalan I ). Konstanta proporcije se označava kao Omski otpor, normiran i označen sa znakom R, iz čega proizilazi jednačina da je:

U = R \cdot I

Da bi se naglasila proporcionalnost napona i struje pri konstantnom otporu, također se može uzeti [2]:

R = \frac{U}{I} = \mathrm{const.}

Ohmski otpor je izuzetni slučaj električnog otpora.


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georg Simon Ohm: Vorläufige Anzeige des Gesetzes, nach welchem Metalle die Contactelektricität leiten sowie Späterer Nachtrag. In: J. C. Poggendorff (Hrsg.) Annalen der Physik und Chemie. Berlin 1825, Band 80, S. 79–88. (pdf)
  2. ^ http://www.pausenhof.de/referat/physik/elektrischer-widerstand-kurzreferat-/14209



Nuvola apps kalzium.svg Nedovršeni članak Ohmov zakon koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: