Ohmov zakon

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Kao Ohmov zakon (nazvano po njegovom pronalazaču Georg Simon Ohmu) [1] se označava linearna zavisnost pada napona U i protoka struje I kroz određeni vodič pri konstantnoj temperaturi. Matematički se ova proporcija može prikazati kao:

U \sim I\

(čitaj: U je direktno proporcijalan I ). Konstanta proporcije se označava kao Omski otpor, normiran i označen sa znakom R, iz čega proizilazi jednačina da je:

U = R \cdot I

Da bi se naglasila proporcionalnost napona i struje pri konstantnom otporu, također se može uzeti [2]:

R = \frac{U}{I} = \mathrm{const.}

Ohmski otpor je izuzetni slučaj električnog otpora.


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georg Simon Ohm: Vorläufige Anzeige des Gesetzes, nach welchem Metalle die Contactelektricität leiten sowie Späterer Nachtrag. In: J. C. Poggendorff (Hrsg.) Annalen der Physik und Chemie. Berlin 1825, Band 80, S. 79–88. (pdf)
  2. ^ http://www.pausenhof.de/referat/physik/elektrischer-widerstand-kurzreferat-/14209



Nuvola apps kalzium.svg Nedovršeni članak Ohmov zakon koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: