Radij

Radijum
[Rn] 7s2 88Ra                                                                                                                                                                                                                                 ↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →                                                             Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Radijum, Ra, 88
Serija	Zemnoalkalni metali
Grupa, Perioda, Blok	2, 7, s
Izgled	srebreno bijeli metal
Zastupljenost	1 · 10-10 %
Atomske osobine
Atomska masa	226,0254 u
Atomski radijus (izračunat)	215 (-) pm
Kovalentni radijus	- pm
Van der Waalsov radijus	- pm
Elektronska konfiguracija	[Rn] 7s2
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
1. energija ionizacije	509,3 kJ/mol
2. energija ionizacije	979,0 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	čvrsto
Struktura kristala	kubična prostorno centrirana
Gustoća	5500 kg/m3
Magnetizam	nemagnetičan
Tačka topljenja	973 K (700 °C)
Tačka ključanja	2010 K (1737 °C)
Molarni volumen	41,09 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja	136,82 kJ/mol
Toplota topljenja	8,37 kJ/mol
Pritisak pare	327 Pa kod 973 K
Brzina zvuka	m/s
Specifična toplota	94 J/(kg · K)
Toplotna provodljivost	18,6 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	2
Oksidi	RaO
Elektrodni potencijal	-2,89 V (Ra2+ + 2e- → Ra)
Elektronegativnost	0,9 (Pauling-skala)
Izotopi
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja Oznaka upozorenja nepoznata
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: / S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Radijum (Ra, latinski - radium) - je zemnoalkalni metal IIA grupe. Naziv je dobio po latinskoj riječi radius - zraka, zbog radioaktivnosti. Radijum ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 213-230. Svi njegovi izotopi su nestabilni. Najstabilniji izotop je 226, koji ima vrijeme poluraspada 1600 godina.

Historija

Radijum su otkrili Pierre Curie i Marie Curie u Parizu 1898. godine.

Zastupljenost

Radijum se u prirodi javlja među rudama uranijuma, u obliku oksida RaO i hidroksida Ra(OH)₂. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 90 ng/kg.

Osobine

Najvažnija jedinjenja radijuma su soli Ra²⁺ koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan. U čistom obliku on je srebrnast, blistav metal. Ima jake radioaktivne osobine. Njegove hemijske osobine su slične magnezijumu. Vrlo sporo reaguje sa kisikom gradeći oksid RaO i dosta brzo sa vodom gradeći hidroksid Ra(OH)₂.