Idi na sadržaj

Acquis communautaire

S Wikipedije, slobodne enciklopedije

Acquis communautaire, poznat i kao pravna stečevina Evropske unije (EU acquis) ili pravna tekovina Evropske unije (historijski pravna stečevina Zajednice), odnosno skraćeno acquis, predstavlja cjelokupno zakonodavstvo, pravne akte i sudsku praksu koji čine pravni poredak Evropske unije.[1][2] Pojam potiče iz francuskog jezika, gdje riječ acquis označava "ono što je stečeno ili postignuto", dok communautaire znači "zajednički" ili "koji se odnosi na zajednicu".[3]

Karakteristike i struktura

[uredi | uredi izvor]

Acquis obuhvata korpus zajedničkih prava i obaveza koji obavezuje sve države članice Evropske unije. Ona se neprekidno razvija, a čine je:

  • sadržaj, principi i politički ciljevi osnivačkih Ugovorâ;
  • zakonodavstvo usvojeno na osnovu ugovora, kao i sudska praksa Evropskog suda pravde;
  • deklaracije i rezolucije koje je usvojila Evropska unija;
  • mjere koje se odnose na zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku;
  • mjere koje se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove;
  • međunarodni sporazumi koje je zaključila Evropska unija i sporazumi koje su međusobno sklopile države članice u oblastima djelovanja Evropske unije.[4]

Države kandidati moraju prihvatiti acquis prije pristupanja Evropskoj uniji, te ugraditi pravo EU u svoje nacionalno zakonodavstvo. Usvajanje i provođenje pravne stečevine čine osnov pristupnih pregovora.[5]

Evolucija pregovaračkih poglavlja

[uredi | uredi izvor]

Tokom procesa proširenja Evropske unije, struktura acquisa se mijenjala i usitnjavala kako bi se omogućilo lakše i preciznije vođenje pregovora između Evropske unije i država kandidata.[6]

Peti krug proširenja (31 poglavlje)

[uredi | uredi izvor]

Ova struktura primjenjivala se tokom petog kruga proširenja, kada je 2004. Evropskoj uniji pristupilo deset novih članica, kao i 2007. kada su pristupile Rumunija i Bugarska (European Commission, 2026b). Acquis je tada bio podijeljena na 31 pregovaračko poglavlje:

  1. Slobodno kretanje robe
  2. Slobodno kretanje osoba
  3. Sloboda pružanja usluga
  4. Slobodno kretanje kapitala
  5. Privredno pravo
  6. Politika konkurencije
  7. Poljoprivreda
  8. Ribarstvo
  9. Transportna politika
  10. Oporezivanje
  11. Ekonomska i monetarna unija
  12. Statistika
  13. Socijalna politika i zapošljavanje
  14. Energetika
  15. Industrijska politika
  16. Mala i srednja preduzeća
  17. Nauka i istraživanje
  18. Obrazovanje i osposobljavanje
  19. Telekomunikacije i informacijske tehnologije
  20. Kultura i audiovizuelna politika
  21. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
  22. Okoliš
  23. Zaštita potrošača i zdravlja
  24. Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova
  25. Carinska unija
  26. Vanjski odnosi
  27. Zajednička vanjska i sigurnosna politika (CFSP)
  28. Finansijska kontrola
  29. Finansijske i budžetske odredbe
  30. Institucije
  31. Ostalo

Šesti krug proširenja (35 poglavlja)

[uredi | uredi izvor]

Počevši od pristupnih pregovora s Hrvatskom (koja je članica Evropske unije postala 2013), acquis je podijeljen na 35 pregovaračkih poglavlja radi postizanja ravnoteže među pojedinim oblastima. U ovom procesu teža pregovaračka poglavlja podijeljena su na zasebne cjeline radi lakšeg vođenja pregovora, neka lakša poglavlja su spojena, određene politike su preraspoređene, dok su pojedina poglavlja i preimenovana.

  1. Slobodno kretanje robe
  2. Sloboda kretanja radnika
  3. Pravo nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
  4. Slobodno kretanje kapitala
  5. Javne nabavke
  6. Privredno pravo
  7. Pravo intelektualnog vlasništva
  8. Politika konkurencije
  9. Finansijske usluge
  10. Informacijsko društvo i mediji
  11. Poljoprivreda i ruralni razvoj
  12. Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
  13. Ribarstvo
  14. Transportna politika
  15. Energetika
  16. Oporezivanje
  17. Ekonomska i monetarna politika
  18. Statistika
  19. Socijalna politika i zapošljavanje (uključujući zabranu diskriminacije i jednake mogućnosti za žene i muškarce)
  20. Preduzetnička i industrijska politika
  21. Transevropske mreže
  22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
  23. Pravosuđe i osnovna prava
  24. Pravda, sloboda i sigurnost
  25. Nauka i istraživanje
  26. Obrazovanje i kultura
  27. Okoliš
  28. Zaštita potrošača i zdravlja
  29. Carinska unija
  30. Vanjski odnosi
  31. Vanjska, sigurnosna i odbrambena politika
  32. Finansijska kontrola
  33. Finansijske i budžetske odredbe
  34. Institucije
  35. Ostala pitanja

Uporedni prikaz

[uredi | uredi izvor]

Uporedni prikaz pregovaračkih poglavlja petog i šestog kruga proširenja Evropske unije:[7]

Peto proširenje Šesto proširenje
1. Slobodno kretanje roba 1. Slobodno kretanje roba 
7. Pravo intelektualnog vlasništva 
2. Slobodno kretanje osoba 2. Sloboda kretanja radnika 
3. Pravo nastanjivanja i sloboda pružanja usluga 
3. Sloboda pružanja usluga
9. Finansijske usluge 
4. Slobodno kretanje kapitala 4. Slobodno kretanje kapitala 
5. Pravo trgovačkih društava 6. Pravo trgovačkih društava 
6. Politika konkurencije 8. Politika konkurencije 
5. Javne nabavke 
7. Poljoprivreda 11. Poljoprivreda i ruralni razvoj 
12. Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika 
8. Ribarstvo 13. Ribarstvo 
9. Transportna politika 14. Transportna politika 
21. Transevropske mreže (jedna polovina) 
10. Oporezivanje 16. Oporezivanje 
11. Ekonomska i monetarna unija 17. Ekonomska i monetarna politika 
12. Statistika 18. Statistika 
13. Socijalna politika i zapošljavanje 19. Socijalna politika i zapošljavanje
(uključujući antimarkaciju i jednake mogućnosti za žene i muškarce) 
14. Energetika 15. Energetika 
21. Transevropske mreže (jedna polovina) 
15. Industrijska politika 20. Preduzetništvo i industrijska politika 
16. Mala i srednja preduzeća 
17. Nauka i istraživanje 25. Nauka i istraživanje 
18. Obrazovanje i obuka 26. Obrazovanje i kultura
10. Informacijsko društvo i mediji 
19. Telekomunikacije i informacijske tehnologije 
20. Kultura i audiovizuelna politika 
21. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 
22. Okoliš 27. Okoliš 
23. Zaštita potrošača i zdravlja 28. Zaštita potrošača i zdravlja 
24. Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova 23. Pravosuđe i temeljna prava 
24. Pravda, sloboda i sigurnost 
25. Carinska unija 29. Carinska unija 
26. Vanjski odnosi 30. Vanjski odnosi 
27. Zajednička vanjska i sigurnosna politika (ZVSP) 31. Vanjska, sigurnosna i odbrambena politika 
28. Finansijska kontrola 32. Finansijska kontrola 
29. Finansijske i budžetske odredbe 33. Finansijske i budžetske odredbe 
30. Institucije 34. Institucije 
31. Ostalo 35. Ostala pitanja 

Nova metodologija pregovora (Klasteri)

[uredi | uredi izvor]

U cilju unaprjeđenja procesa proširenja, Evropska komisija je 2020. usvojila revidiranu metodologiju koja 35 pregovaračkih poglavlja grupiše u šest tematskih klastera. Ova metodologija se primjenjuje na države Zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Klasteri omogućavaju istovremeno otvaranje više poglavlja, s fokusom na osnovne reforme:[8]

  • Klaster 1: Osnovna poglavlja (obuhvata poglavlja 23, 24, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu)
  • Klaster 2: Unutrašnje tržište (poglavlja 1–4, 6–9, 28)
  • Klaster 3: Konkurentnost i inkluzivni rast (poglavlja 10, 16, 17, 19, 20, 25, 26, 29)
  • Klaster 4: Zelena agenda i održiva povezanost (poglavlja 14, 15, 21, 27)
  • Klaster 5: Resursi, poljoprivreda i kohezija (poglavlja 11–13, 22, 33)
  • Klaster 6: Vanjski odnosi (poglavlja 30 i 31)

Poglavlja 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja) pregovaraju se odvojeno izvan ovih klastera.[8]

Šira upotreba termina van Evropske unije

[uredi | uredi izvor]

Pojam acquis se vremenom počeo koristiti i izvan institucionalnog okvira Evropske unije, kako unutar srodnih sporazuma, tako i u drugim međunarodnim organizacijama:

  • Schengenski i potrošački acquis: Koristi se za opisivanje propisa usvojenih na osnovu Schengenskog sporazuma prije nego što je formalno uklopljen u pravni poredak Evropske unije putem Amsterdamskog ugovora (Schengenski acquis).[9][10] U kontekstu evropskog ugovornog i potrošačkog prava, u upotrebi je i fraza potrošački acquis.[11]
  • Svjetska trgovinska organizacija (STO): Apelacijsko tijelo STO-a preuzelo je ovaj pojam u predmetu "Japan – Porezi na alkoholna pića" kako bi označilo akumulaciju prava Općeg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) i prava STO-a (acquis gattien).[12]
  • Vijeće Evrope: Parlamentarna skupština Vijeća Evrope koristi ovaj termin za opisivanje svojih standarda u oblastima demokratije i ljudskih prava, ističući da acquis Vijeća Evrope služi kao putokaz prema evropskom političkom projektu.[13]
  • OSCE i OECD: OSCE primjenjuje pojam acquisna cjelokupni korpus svojih principa, normi i obaveza, dok je OECD formalno uvela koncept acquis OECD-a u maju 2004. u okviru svoje strategije proširenja.[14]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ↑ "Acquis communautaire u bosanski". Glosbe (jezik: engleski). Glosbe. Pristupljeno 2. 7. 2026. Pravna stečevina, pravna stečevina Evropske unije.
  2. ↑ Publications Office of the European Union. "Impunity". EU Vocabularies (jezik: engleski). Publications Office of the European Union. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  3. ↑ Rudolf, Uwe Jens (2010). Historical Dictionary of Malta (jezik: engleski). Lanham, Maryland: Scarecrow Press. str. 22. ISBN 9780810873902. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  4. ↑ Direkcija za evropske integracije (2026). "Šta je acquis?". Direkcija za evropske integracije. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  5. ↑ European Commission. "Enlargement policy glossary: Acquis". European Commission (jezik: engleski). European Union. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  6. ↑ European Commission. "Chapters of the acquis". European Commission (jezik: engleski). European Union. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  7. ↑ The New Union Post (2026). "The EU accession negotiations explained, in clusters and chapters". The New Union Post (jezik: engleski). Pristupljeno 2. 7. 2026.
  8. 1 2 "Enhancing the accession process - A credible EU perspective for the Western Balkans". European Commission (jezik: engleski). European Union. 5. 2. 2020. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  9. ↑ European Commission (2026). "The acquis". EUR-Lex (jezik: engleski). European Union. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  10. ↑ Enlargement Info Hub (2024). "Acquis Communautaire / Community Acquis". Enlargement Info Hub (jezik: engleski). Pristupljeno 2. 7. 2026.
  11. ↑ Jansen, Nils; Zimmermann, Reinhard, ured. (2018). Commentaries on European Contract Laws (PDF) (jezik: engleski). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879069-3. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  12. ↑ "Japan - Taxes on Alcoholic Beverages: Report of the Panel". World Trade Law (jezik: engleski). WTO. 1996. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  13. ↑ European Commission (2026). "What is the rule of law?". European Commission (jezik: engleski). European Union. Pristupljeno 2. 7. 2026.
  14. ↑ Härkönen, Aleksi (2004). "Intervention by Ambassador Aleksi Härkönen at the OSCE Annual Security Review Conference" (PDF). OSCE (jezik: engleski). Organization for Security and Co-operation in Europe. Pristupljeno 2. 7. 2026.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]
  • EUR-Lex – Pravo Evropske unije (en)
  • JRC-Acquis – Usklađeni višejezični paralelni korpus tekstova (sadrži oko 23.000 tekstova vezanih za pravnu stečevinu po svakom jeziku, dostupnih na 22 jezika; ukupna veličina iznosi milijardu riječi) (en)
  • Prevodilačka memorija pravne stečevine EU – Sadrži do milion prevodilačkih jedinica za 231 jezički par (arhivirano) (en)
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Acquis_communautaire&oldid=3914634"