Akceptor elektrona

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Akceptor elektrona je hemijski entitet koji prima elektrone ko su na njega ji preneseni iz nekog drugog spoja. To je oksidirajuće sredstvo koje se, zbog prihvatanja elektrona, u tom procesu, samo po sebi reducira.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Tipski oksidanti imaju stalne hemijske promjene po principima kovalentne ili ionske hemije, što dovodi do potpunog i nepovratnog transfer jednog ili više elektrona. U mnogim hemijske okolnostima, međutim, transfer elektronskih punjenja elektrona donatora može biti samo frakcijski, što znači da elektron nije u potpunosti prenesen, ali rezultira u elektronskoj rezonanci između donatora i akceptora. To dovodi do stvaranja transfera punjenja kompleksa u kojem komponente uglavnom zadržavaju svoj ​​hemijski identitet.[1][2][3]

Akceptorska moć elektrona primateljskih molekula mjeri se afinitetom njegovoih elektrona koji je energija oslobođena prilikom punjenja najniže prazne molekulskoj orbitali (LUMO).

Sveukupni energetski balans (ΔE), odnosno, dobijena ili izgubljena energija, u transferu elektrona donatora-akceptor je određena razlikom između afiniteta akceptorskog elektrona (A) i ionizacionim potencijalom (I) elektrona donora:

  • Δ = .

U hemiji, klasu donora elektrona koji da ne samo jedan, već niz dva u paru elektrona koji čine kovalentna veza sa elektron donatora molekula, je poznat kao Lewis kiselina. Ovaj fenomen dovodi do široko polje Lewis acido-bazne hemije. [2] pokretačka snaga za elektron donatora i akceptor ponašanje u hemije se temelji na konceptima elektropozitivnosti (za donatore) i elektronegativnosti (za primaoca) atomskih ili molekularne entiteta.

Primjeri[uredi | uredi izvor]

Primjeri elektrona primatelja (akceptora) uključuju kisik, nitrate, željezo (III), mangan (IV), sulfat, ugljen-dioksid, ili, u nekim mikroorganizama, hlorirana otapala kao što su tetrahloretilen (PCE), trihloroetilen (TCE), dihloroetilen (DCE), i vinil hlorid (VC). Ove reakcije su od interesa, ne samo zato što omogućuju organizmima da dobiju energiju, već i zato što su uključene u prirodnu biorazgradnju organskih zagađivača.[4]

U biologiji, terminalni akceptor elektron je spoj koji prima ili primi elektron tokom ćelijskog disanja ili fotosinteze. Svi organizmi dobijavu energiju prebacivanjem elektrona iz elektrona donatora na elektrone akceptora. Tokom ovog procesa (lanac transporta elektrona), akceptor elektrona se reducira, a elektron donora se oksidira.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Petrucci R.H., Harwood W.S. and Herring F.G. (2002): General Chemistry, 8th Ed. Prentice-Hall, New York, ISBN 0-13-014329-4.
  2. ^ Atkins P., de Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco, ISBN 0-7167-8759-8
  3. ^ Binder H. H. (1999): Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart, ISBN 3-7776-0736-3.
  4. ^ Jensen S. B. (1980): Lewis acids-bases pojmova: A review. Wiley, New York, ISBN 0-471-03902-0.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]