Alfa-manozidaza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Prikaz proteina Streptococcus pyogenes porodice GH38: α-manozidaza koja je kreirana koristeći PyMol[1][2]
Alfa-manozidaza
Identifikatori
EC broj 3.2.1.24
CAS broj 9025-42-7
baze podataka
IntEnz IntEnz pregled
BRENDA BRENDA odrednica
ExPASy NiceZyme pregled
KEGG KEGG odrednica
MetaCyc metabolički put
PRIAM profil
PDB strukture RCSB PDB PDBe PDBsum
Ontologija gena AmiGO / EGO


Alfa-manozidaza (EC 3.2.1.24alfa-D-manozidaza, p-nitrofenil-alfa-manoidaza, alfa-D-manopiranozidaza, 1,2-alfa-manozidaza, 1,2-alfa-D-manozidaza, egzo-alfa-manosidaza – je enzim koji je uključen u razlaganje alfa oblika manoze. Sistemsko ime joj je alfa-D-manozid manohidrolaza.[3][4][5][6]

Izozimi[uredi | uredi izvor]

Kod ljudi se ispoljavaju tri slijedeća izozima alfa-manozidaze:

Manozidaza, alfa, klasa 2B, član 1
Identifikatori
Simbol MAN2B1
Alt. simboli MANB
Entrez 4125
HUGO 6826
OMIM 609458
RefSeq NM_000528
UniProt O00754
Ostali podaci
EC broj 3.2.1.24
Lokus Chr. 19 cen-q13.1
Manozidaza, alfa, klasa 2B, član 2
Identifikatori
Simbol MAN2B2
Alt. simboli KIAA0935
Entrez 23324
HUGO 29623
RefSeq NM_015274
UniProt Q9Y2E5
Ostali podaci
EC broj 3.2.1.24
Lokus Chr. 4 p16.2
Manozidaza, alfa, klasa 2C, član 1
Identifikatori
Simbol MAN2C1
Alt. simboli MANA1, MANA
Entrez 4123
HUGO 6827
OMIM 154580
RefSeq NM_006715
UniProt Q9NTJ4
Ostali podaci
EC broj 3.2.1.24
Lokus Chr. 15 q11-qter

Primjena[uredi | uredi izvor]

Alfa manozidaza se može koristiti u eksperimentima koji određuju efekte prisustva ili odsustva specifičnih molekula manoze, kao što su rekombinantni proteini koji se koriste u razvoju vakcina.[7]

Patologija[uredi | uredi izvor]

Nrdostatak ovog enzima izaziva alfa-manozidozu.[8]

Također pogldajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "PyMol". Schrodinger. Pristupljeno 2011-09-14. 
  2. ^ Suits, MDL; Yanping Zhu; Edward J. Taylor; Julia Walton; David L. Zechel; Harry J. Gilbert; Gideon J. Davies (3 February 2010). "Structure and Kinetic Investigation of Streptococcus pyogenes Family GH38 α-Mannosidase". PLoS ONE 5 (2). doi:10.1371/journal.pone.0009006. Pristupljeno 2011-09-14. 
  3. ^ Li, Y.-T. (1966). "Presence of α-D-mannosidic linkage in glycoproteins. Liberation of D-mannose from various glycoproteins by α-mannosidase isolated from jack bean meal". J. Biol. Chem. 241 (4): 1010–1012. PMID 5905120. 
  4. ^ Winchester, B. (1984). "Role of α-D-mannosidases in the biosynthesis and catabolism of glycoproteins". Biochem. Soc. Trans. 12 (3): 522–524. PMID 6428944. 
  5. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  6. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  7. ^ Vlahopoulos S, Gritzapis AD, Perez SA, Cacoullos N, Papamichail M, Baxevanis CN (2009). "Mannose addition by yeast Pichia Pastoris on recombinant HER-2 protein inhibits recognition by the monoclonal antibody herceptin.". Vaccine 27 (34): 4704–8. PMID 19520203. doi:10.1016/j.vaccine.2009.05.063. 
  8. ^ Malm D, Nilssen Ø (2008). "Alpha-mannosidosis.". Orphanet J Rare Dis 3: 21. PMC 2515294. PMID 18651971. doi:10.1186/1750-1172-3-21. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]