Azerbejdžanska Demokratska Republika

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Azerbejdžanska Demokratska Republika (azerski: Azərbaycan Demokratik Respublikası) poznata i kao Azerbejdžanska Narodna Republika (azerski: Azərbaycan Xalq Cümhuriyyəti) bila je republika koju je u Tiflisu 28. maja 1918. proklamovao Nacionalni savet muslimana Zakavkazja. Republika je proglašena u periodu Ruske revolucije i postojala je do kraja aprila 1920. kada je proglašena Azerbejdžanska Sovjetska Socijalistička Republika, jedna od republika koje su sačinjavale Sovjetski Savez.[1]

Prvi glavni grad republike do septembra 1918. bio je Gandža budući da su do tada boljševičke snage kontrolisale Baku. Naziv Azerbejdžan, koji je iz političkih pobuda usvojila liberalna par-islamistička i pan-turkijska partija Müsavat, se do 1918. koristio primarno za perzijski Azarbajdžan. Neka od ostvarenja Azerbejdžanske Demokratske Republike bilo je davanje prava glasa ženama (kao jedna od prvih zemalja na svetu i prva većinski muslimanska zemlja) i osnivanje Državnog univerziteta u Bakuu.

Za veme postojanja država je bila u graničnom sporu sa Demokratskom Republikom Gruzijom i Demokratskom Republikom Armenijom, druge dve kratkotrajne nacionalne kavkaške države nastale u istom periodu. Nacionalni sukobi među tri grupe dovele su incijalno i do raspada Zakavkaške Demokratske Federativne Republike. Sukobi su eskalirali i u rat između Armenije i Azerbejdžana ponajviše oko gradova i regija Qazax, Sjunik, Nagorni Karabaha i Nahičevana.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Almanac of Azerbaijan Republic (Baku, 1920), p. 93.