Deuterij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Deuterij
bezokvira
Općenito
Druga imena Teški vodik, teški hidrogen
Maseni broj 2
Simbol H ili D
Broj neutrona 1
Broj protona 1
Podaci o nuklidu
Zastupljenost 0,0156% (na Zemlji)
Vrijeme poluraspada stabilan
Atomska masa 2,01410178 u
Spin 1+
Višak energije 13.135,720±0,001 keV
Energija vezivanja 2.224,52±0,20 keV

Deuterij, poznat i kao teški vodik, je stabilni neradioaktivni izotop vodonika kod kojeg se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona, za razliku od najčešće prisutnog izotopa vodonika kojem se jezgro sastoji od samog protona. Atomska masa mu je 2,104 u. Hemijski simbol deuterija je 2H ali se koristi i simbol D mada deuterij sam za sebe nije hemijski element. Hemijski se ponaša identično vodoniku uz izraziti izotopski efekt. Dva izotopa se mogu razlikovati pomoću masene spektrometrije zbog ogromne razlike u atomskoj masi i nuklearne magnetne rezonancije zbog ogromne razlike u rezonantnim frekvencijama. Zbog izotopskog efekta i fizičke osobine jedinjenja deuterija mogu značajno da se razlikuju od vodoničnih analoga; na primjer, D2O, teška voda je viskoznija od H2O i ima znatno višu tačku topljenja. Atomsko jezgro deuterija naziva se deuteron, ima spin +1 pa je, prema tome, bozon.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Deuterij je posebno koristan u protonskoj nuklearnoj magnetnoj rezonanciji. Da bi se izbjeglo preklapanje signala iz uzorka sa signalom iz rastvarača, većina NMR rastvarača je perdeuterisana, dakle, sav vodonik je zamenjen deuterijem.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: