Dobrovojevići

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Dobrovojevići su srednjovjekovna bosanska feudalna porodica, vlasteličići sa područja Vrsinja (Vrsinje) u današnjoj istočnoj Hercegovini.

Bili su vazali vlastelinske porodice Kosače. Imali su svoje ljude u naselju Rapti kod Trebinja. Porodica je ostala prepoznatljiva po drumskom pljačkanju trgovaca na karavanskim putevima i naročito dubrovačkih podanika u Konavlima (Drumski razbojnici). Najpoznatiji predstavnik porodice bio je Radič Dobrovojević zvani Vrag iz 20-tih i 30-tih 15. vijeka. Po svemu, njegov nadimak govori o njegovim karakteristikama. Pored pljačkanja upamćen je i po zločinstvima nad trgovcima. Drumskim pljačkama isticao se u Konavoskom ratu (Konavoski rat), iako je njegov gospodar vojvoda Sandalj Hranić Kosača zvanično bio neutralan tokom tog sukoba. Dubrovčani su ga zarobili i zatvorili. Sandalj Hranić se za njega zauzimao kod Dubrovčana ali ga nije mogao osloboditi. Njegov brat Branko Dobrovojević nastavio je njegovim stopama.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Михаило Динић, Хумско-требињска властела, Српска академија наука и уметности, Посебна издања 397, Одељење друштвених наука 54, Београд 1967, 53. [[1]]
  • Esad Kurtović, Pljačke i nasilja Dobrovojevića, ljudi vojvodeSandalja Hranića sa područja Vrsinja, Godišnjak CBI 32, Sarajevo 2005, 269-289. [[2]]
  • Đuro Tošić, Требињска област у средњем вијеку, Историјски институт, Посебна издања, Књига 30, Београд 1998.