Eduard Buchner

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web-stranice ili drugi izvori).
Ako se pravilno ne potkrijepe validnim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti obrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Eduard Buchner
Eduard Buchner (Nobel 1907).png
Rođenje (1860-05-20) 20. maj 1860.
München
Smrt (1917-08-13) 13. august 1917 (57 god)
Focșani, Rumunija
Polje Biohemija
Institucija Univerzitet u Berlinu
Univerzitet u Kielu
Univerzitet u Münchenu
Alma mater Univerzitet u Münchenu
Poznat po Mannichova reakcija
Istaknute nagrade Nobelova nagrada za hemiju 1907.

Eduard Buchner (München, 20. maj 1860Foscani, Rumunija, 13. august 1917) bio je njemački hemičar, poznat po tome što je dobio Nobelove nagrade za hemiju 1907. godine za svoja istraživanja i otkriće nećelijske fermentacija.[1] On se smatra "ocem enzimologije".

Biografija[uredi | uredi izvor]

Buchner je rođen u Münchenu kao sin ljekara i profesora sudske medicine. I njegov brat Hans bio je također ljekar, koji radio kao docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Münchenu u Münchenu. Nakon završetka vojnog obrazovanja 1878. Eduard je proveo određeno vrijeme "tražeći sebe".[2] U periodu od 1877. do 1883. upisao se na Univerzitet Ludwig-Maximilians u Münchenu ali nije ga završio. Umjesto njega, diplomirao je na Tehničkom univerzitetu u oblasti neorganske prakse, gdje mu je mentor bio Emil Erlenmeyer. Godine 1879. zaposlio se kao naučnik u tvornici konzervi Waltera Nägelija u Münchenu i Mombachu (kod Mainza), ali je pretrpio određene finansijske gubitke. Međutim, tamo je započeo prva istraživanja na biohemijskim procesima fermentacije. Godine 1883. ponovno je mobiliziran u vojsku.

U periodu od 1882. do kraja 1884. sa kraćim prekidima Buchner je izučavao utjecaje jednoćelijskih organizama i kisika na procese fermentacije. U to vrijeme uz preporuke njegovog brata Hansa, radio je pri botaničkom institutu Carla Wilhelma von Nägelija.[3]

U zimskom semestru 1883/84. nastavio je svoje studiranje na Univerzitetu u Münchenu. Izučavao je organsku hemiju kao svoj primarni predmet kod profesora von Baeyera, a kao sekundarni predmet učio je botaniku kod profesora von Nägelija, te fiziku. Von Baeyer i njegov pomoćnik Theodor Curtius prepoznali su Buchnerove izuzetne sposobnosti i vještine. Tokom svog studiranja, Buchner je razvio snažno duhovno "takmičenje" naspram von Baeyera, ali i intenzivno prijateljstvo sa Curtiusom. Sa von Baeyerom kao mentorom, diplomirao je u novembru 1888. na temi "nove sinteze derivata trimetilena", ali je posljednji dio svoje odbrane morao preraditi sa Curtiusom kao mentorom na Univerzitetu u Erlangenu.[4] U zimskom semestru 1885/86. Curtius je napustio Univerzitet u Münchenu, jer mu je von Baeyer uskratio početak habilitacije koju mu je obećao 1882. godine.

Buchner se habilitirao 1891. kod profesora von Baeyera svojim radom O sintezi derivata pirazola, pirazolina i trimetilena pomoću diazosirćetnih gatera - prilog o znanju cikličnih spojeva atoma, a njegov prvi ispit imao je temu "hemijski procesi pri fermentaciji". U međuvremenu Buchner je bio pet godina stariji od svojih kolega sa sličnim stepenom u karijeri. U jesen 1893. prešao je zajedno sa svojim prijateljem Curtiusom na Univerzitet "Christian Albrecht" u Kielu i tamo radio kao docent. Zajedno su u to vrijeme osnovali sekciju Njemačkog alpskog udruženja u Kielu koja je brojala 20 članova.[5]

Godine 1986. Buchner je stekao titulu vanrednog profesora za analitičku i farmaceutsku hemiju na Univerzitetu "Eberhard Karls" u Tübingenu. Na tom univerzitetu nastali su njegovi prvi radovi o nećelijskoj alkoholnoj fermentaciji.[6] Ovaj rad donio mu je Nobelovu nagradu za hemiju 1907. godine. Dvije godine prije njega, von Baeyer je također dobio istu nagradu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Biografie Eduard Buchner, na sajtu Univerziteta Würzburg.
  2. ^ Rolf Ukrow: Nobelpreisträger Eduard Buchner (1860–1917) Ein Leben für die Chemie der Gärungen und – fast vergessen – für die organische Chemie., disertacija, Berlin 2004.
  3. ^ E. Buchner (1885). "Ueber den Einfluss des Sauerstoffs auf Gährungen". Hoppe-Seylers Zeitschrift für Physiologische Chemie 9: 380–415. 
  4. ^ Biografski podaci, literatura i akademsko stablo Eduarda Buchnera na sajtu academictree.org, pristupljeno 6. februara 2018.
  5. ^ DAV-Kiel gegründet am 8. Dezember 1893 mit eigener Kieler Wetterhütte im Verwall (im Paznauntal (Österreich)).
  6. ^ E. Buchner (1897). "Alkoholische Gärung ohne Hefezellen (Vorläufige Mitteilung)". Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft 30: 117–124. doi:10.1002/cber.18970300121. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]