García Íñiguez

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

García Íñiguez (znan i kao García I; lat. Garsea Enneconis; baskijski Gartzea Eneko; o. 805. – 882.), bio je drugi kralj Pamplone od 851./852. do svoje smrti.[1]

Bio je sin i nasljednik prvog baskijskog kralja Pamplone, Íñiga Ariste. Majka mu je bila Íñigova žena nepoznatog imena (Oneka?).[2]

Prikaz kralja Garcíje na porodičnom stablu kraljeva

García je obrazovan u gradu Córdobi (Qurṭubah) na dvoru emira.[3]

842. Íñigo se razbolio i García je postao regent Pamplone. Nakon smrti svog oca, García je sam zavladao te je postao prijatelj Ordonja I. On je bio kralj Asturije.

870. García je sklopio savez sa muslimanom 'Amrusom ibn Jusufom, koji je ubio nećaka Garcíje.

Djeca[uredi | uredi izvor]

Moguće je da je García prakticirao poligamiju, ali ime njegove supruge – ili supruga – nije sačuvano.

Njegova se žena možda zvala Uraka („svraka“).[4] Ipak, mnogi historičari smatraju da je njegova supruga zapravo bila infanta Leodegundia, kćerka Ordonja I.

Ovo su djeca kralja Garcíje:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Martínez Díez, Gonzalo (2007). Sancho III el Mayor Rey de Pamplona, Rex Ibericus. Madrid: Marcial Pons Historia. ISBN 978-84-96467-47-7.
  2. ^ Settipani, Christian (2004). La Noblesse du Midi Carolingien.
  3. ^ Gibb, H.A.R.; Kramers, J.H.; Levi-Provençal, E.; Schacht, J. (1986). The Encyclopaedia of Islam. Vol. I. Brill. ISBN 9789004081147.
  4. ^ Salazar y Acha, Jaime de (2006). Urraca. Un nombre egregio en la onomástica altomedieval. En la España medieval.
  5. ^ Claudio Sánchez-Albornoz y Menduiña. Problemas de la historia Navarra del siglo IX. Príncipe de Viana.