Glutation peroksidaza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Glutation peroksidaza
Identifikatori
EC broj 1.11.1.9
CAS broj 9013-66-5
baze podataka
IntEnz IntEnz pregled
BRENDA BRENDA odrednica
ExPASy NiceZyme pregled
KEGG KEGG odrednica
MetaCyc metabolički put
PRIAM profil
PDB strukture RCSB PDB PDBe PDBsum
Ontologija gena AmiGO / EGO


Glutation perokidaza
GlutPeroxidase-1GP1.png
Kristalografska struktura goveđe glutation peroxidaze 1.[1]
Identifikatori
Symbol GSHPx
Pfam PF00255
InterPro IPR000889
PROSITE PDOC00396
SCOP 1gp1
SUPERFAMILY 1gp1

Glutation peroksidaze – GPx (EC 1.11.1.9), CAS broj:9013-66-5 – je opći naziv porodice enzima sA peroksidaznom aktivnošću koja ima glavnu biološku ulogu u zaštiti organizma od oksidacijskih oštećenja. Biohemijska funkcija of glutatione peroksidaze je redukcija lipidnih hidroperoksidaza u odgovarajuće alkohole i redukcija slobodnog vodik-peroksida u vodu.[2][3][4][5][6] [7][8][9]

Ova peroksidaza katalizira slijedeću hemijsku reakciju:

2 glutation + H2O2 glutation disulfid + 2H2O

Dobijeni protein sadrži selenocisteinski ostatak. Steroid i lipidni hidroperoksidi mogu da deluju kao akceptori.

Isozimi[uredi | uredi izvor]

Nakoliko izozima kodiraju različiti geni, koji variraju po ćelijskoj lokaciji i specifičnoti supstrata. Glutatiione perokidaza 1 (GPx1), koja je najčešća verzija, nađena je u citoplazmi skoro svih sisarskih tkiva, a preferirani supstrat je vodik-peroksid. Glutation peroksidaza 4 (GPx4) ima visoku sklonost za lipidne hidroperoksidaze. Ispoljava se u skoro svakoj sisarskoj ćeliji, na mnogo nižim razinama. Glutation peroksidaza 2 je intestinalni i vanćelijski enzim, dok je glutation peroksidaza 3 vanćelijska, posebno učestala u plazmi.[10] Dosad je kod čovjeka identificirano osam različitih izoformi glutation peroksidaze (GPx1-8).

Gen Lokus Enzim
GPX1 Hromosom 3 p21.3 Glutation peroksidaza 1
GPX2 Hromosom 14 q24.1 Glutation peroksidaza 2 (gastrointestinalna)
GPX3 Hromosom 5 q23 Glutation peroksidaza 3 (plazma)
GPX4 Hromosom 19 p13.3 Glutation peroksidaza 4 (fospolipid hidroperoksidaza)
GPX5 Hromosom 6 p21.32 Glutation peroksidaza 5 (epididimski androgen-vezani protein)
GPX6 Hromosom 6 p21 Glutatione peroksidaza 6 (olfaktorna)
GPX7 Hromosom 1 p32 Glutation peroksidaza 7
GPX8 Hromosom 5 q11.2 Glutation peroksidaza 8 (navodna)

Reacija[uredi | uredi izvor]

Glavna reakcija koju katalizita glutation perokidaza je:

2GSH + H2O2 → GS–SG + 2H2O

gdje je GSH reducirani monomerni glutation, a GS–SG glutation disulfid. Mehanizam uključuje oksidaciju selenola u selenocisteinskom ostatku putem vodik peroksida. Ovaj roces daje izvedenice sa selenenskom kiselinskom (RSeOH) grupom. Selenenska kiselina se tada pretvara u povratno pretvara u selenol, u tri koraka, koji počinju kada GSH formira GS-SeR i vodu. Druga molekula GSH reducira GS-SeR međuprodukt nazad u selenol, otpuštajući GS-SG kao sporedni proizvod. Pojednostavljeni prikaz je:[11]

RSeH + H2O2 → RSeOH + H2O
RSeOH + GSH → GS-SeR + H2O
GS-SeR + GSH → GS-SG + RSeH

Glutation redutaza zatim reducira oksiidirani glutatione i completira ciklus:

GS–SG + NADPH + H+ → 2 GSH + NADP+.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Sisarske GPx1, GPx2, GPx3 i GPx4 su selenij-sadržavajući enzimi, dok je GPx6 selenoprotein, kod ljudi sda cistein-sadržavajućim homologom kof glodara. GPx1, GPx2 i GPx3 su homotetramerni proteini, dok GPx4 ima monomernu strukturu. Kao sastavnice ćelijskih i supćelijskih membrana, jako zavise o glutation peroksidazi, dok sam antioksidativni zaštitni sistem jako zavisi od prisustva selenija.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ PDB 1GP1; "The refined structure of the selenoenzyme glutathione peroxidase at 0.2-nm resolution". European Journal of Biochemistry / FEBS 133 (1): 51–69. Jun 1983. PMID 6852035. doi:10.1111/j.1432-1033.1983.tb07429.x.  Nepoznat parametar |vauthors= ignorisan (pomoć); Provjerite vrijednost datuma kod: |date= (pomoć)
  2. ^ Chaudiere, J. and Tappel, A.L. (1983). "Purification and characterization of selenium-glutathione peroxidase from hamster liver". Arch. Biochem. Biophys. 226: 448–457. PMID 6227287. 
  3. ^ Grossmann, A. and Wendel, A. (1983). "Non-reactivity of the selenoenzyme glutathione peroxidase with enzymatically hydroperoxidized phospholipids". Eur. J. Biochem. 135: 549–552. PMID 6413205. 
  4. ^ Nakamura, W., Hosoda, S. and Hayashi, K. (1974). "Purification and properties of rat liver glutathione peroxidase". Biochim. Biophys. Acta 358: 251–261. 
  5. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  6. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
  7. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  8. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  9. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
  10. ^ "Trends in oxidative aging theories". Free Radical Biology & Medicine 43 (4): 477–503. Aug 2007. PMID 17640558. doi:10.1016/j.freeradbiomed.2007.03.034.  Nepoznat parametar |vauthors= ignorisan (pomoć); Provjerite vrijednost datuma kod: |date= (pomoć)
  11. ^ "Functional mimics of glutathione peroxidase: bioinspired synthetic antioxidants". Accounts of Chemical Research 43 (11): 1408–19. Nov 2010. PMID 20690615. doi:10.1021/ar100059g.  Nepoznat parametar |vauthors= ignorisan (pomoć); Provjerite vrijednost datuma kod: |date= (pomoć)

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]