Gram-pozitivna bakterija

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Štapićaste gram-pozitivne bakterije Bacillus anthracis u uzorku moždano-moždinske tečnosti
(ističu se oko leukocita)
Ljubičasto obojena gram-pozitivna koka i ružičasto obojena gram-negativna štapičasta bakterija

Gram-pozitivne bakterije su one koje pozitivno reagiraju na testiranje Gramovom bojom. Prilikom bojenja bakterije dobijaju kristalno violetnu boju, a zatim, pod mikroskopom izgledaju kao ljubičaste. To je zato što debeli peptidoglikanski sloj u bakterijskim ćelijskom zidu zadržava boja nakon ispiranja ostatka uzorka.[1]

Gram-negativne bakterije ne mogu zadržati ljubičastu boju nakon postupka dekolorizacije; alkohol se koristi u ovoj fazi za degradiranje vanjske membrane gram-negativnih ćelija, čineći ćelijski zid više poroznim i nesposobnim da zadrži kristale ljubičaste boje. Njihov peptidoglikanski sloj je mnogo tanji, između unutrašnjr ćelijske membrane i bakterijske vanjske membrane, a nanoseći kontrast (safranin ili fuksin) pojavljuje se crveno ili ružičasto obojenje. Unatoč tome što imaju deblji peptidoglikanski sloj, gram-pozitivne bakterije su, zbog odsustva vanjskog membrane, prijemčivije za antibiotike nego gram-negativne.

Osobenosti[uredi | uredi izvor]

Gram-pozitivne i gram-negativne strukture ćelijskog zida
Struktura gram-pozitivnog ćelijskog zida

Općenito, gram-pozitivne bakterije su obilježene sljedećim svojstvima.[2]

  1. Citoplazmatska lipidna membrana
  2. Tanki peptidoglikanski sloj
  3. Teihoične kiseline i lipoidi formiraju lipoteihočne kiseline, koje služe kao helacijski agensi, kao i za određivanje tipova pripajanja.
  4. Peptidoglikanski lanci lanci su umreženi da formiraju čvrste ćelijske zidove bakterijskih enzima DD-transpeptidaza.
  5. A Mnogo manji volumen periplazme nego kod gram-negativnih bakterija.

Samo neke vrste imaju kapsulu koja se obično sastoji od polisaharida. Isto tako, samo neke vrste flagelata (bičara) i kad ostalih koje imaju bičeve postoje samo dva prstena bazalnih da ih podrže (gram-negativne imaju četiri). Igram-pozitivne i gram-negativne bakterije obično imaju površinski sloj oznčen kao S-sloj. Kod gram-pozitivnih bakterija, S-sloj je priključen na peptidoglikanski sloj (u gram-negativnih, S-sloj je pričvršćen izravno na bakterijsku vanjsku membranu). Specifično za gram-pozitivne bakterije je prisustvo teihoičnih kiselina u ćelijskim zidovima. Neke od njih su lipoteihoične kiseline, koje imaju lipidnu komponentu u ćelijskoj membrani, koja može pomoći u privezivanju peptidoglikana).[3][4][5][6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Habeš S. (2002): Mikrobiologija i parazitologija. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-526-8.
  2. ^ Madigan M. Martinko J., Ed. (200): Brock biology of microorganisms, 11th edition. Prentice Hall, ISBN 0-13-144329-1.
  3. ^ Gibbons N. E., Murray R. G. E. (1978): Proposals concerning the higher taxa of bacteria. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 28 (1): 1–6.
  4. ^ Woese C. R. (1987): Bacterial evolution. Microbiological reviews, 51 (2): 221–271.
  5. ^ Madigan M., Martinko J. (editors) (2006): Biol. Direct, 1: 19.
  6. ^ http://www.biology-direct.com/content/1//19%7Ctree of life by transition analyses.