Hipomanganat

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Hipomanganatni ion

Hipomanganati ili manganat(V) su hemijski spojevi mangana koji u sebi sadrži anion MnO43−. To su pretežno nestabilni spojevi koji vrlo lahko disproporcioniraju do mangan(IV)-oksida i permanganata. Zbog hipomanganatnog iona, ovi spojevi su tipično plave boje.

Dobijanje[uredi | uredi izvor]

Hipomanganati se mogu dobiti oksidacijom mangan(IV)-oksida sa natrij-oksidom u istopljenom natrij-nitritu.

Također moguća je i redukcija permanganata ili šestovalentnih manganata sa sulfitima u bazičnom okruženju.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Zbog iona MnO43− hipomanganati su karakteristično plavi. Osim toga, ovi spojevi su i paramagnetični.

Vrijednost pKs hipotetične hipomanganske kiseline iznosila bi 3. Faza protolize za reakciju od [O3Mn(OH)]2− do MnO43− je 13,7, a druge faze protolize nisu poznate, jer se hipomanganati u kiselim rastvorima vrlo brzo raspadaju a stabilni su samo u bazičnim rastvorima.[1]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Hipomanganati nemaju neki veći tehnički značaj. Oni su uglavnom kratkovječni međuproizvodi koji se ne mogu lahko izolirati pri proizvodnji kalij-permanganata. U oksidativnim otopinama pri dokazivanju mangana, pri dodavanju manje količine kisika nastaju hipomanganati umjesto zelenih iona manganata.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ J. D. Rush, B. H. J. Bielski (1995). "Studies of Manganate(V), -(VI), and -(VII) Tetraoxyanions by Pulse Radiolysis. Optical Spectra of Protonated Forms". Inorganic Chemistry 34: 5832–5838. doi:10.1021/ic00127a022. 
  2. ^ J. Strähle, E. Schweda (1995). Jander · Blasius – Einführung in das anorganisch-chemische Praktikum (14 iz.). Stuttgart: S. Hirzel Verlag. str. 186–192. ISBN 978-3-77-760672-9. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • A. F. Holleman, E. Wiberg, N. Wiberg. Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 iz.). Berlin: de Gruyter. str. 1617. ISBN 978-3-11-017770-1.