Inicijativa Tri mora
Inicijativa Tri mora
|
||
|---|---|---|
 Položaj Inicijative Tri mora
|
||
| Broj zemalja članica | ||
| Zakonodavstvo | ||
| Datum osnivanja | 2015. | |
| Veb-sajt | three-seas |
|
Inicijativa Tri mora (Three Seas Initiative, Baltic, Adriatic, Black Sea (BABS) Initiative) – međunarodna ekonomska i politička inicijativa koja okuplja 12 zemalja Evropske Unije koje se nalaze u blizini Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora. Ovu grupu čine: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Litvanija, Latvija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska.[1]
Historija
[uredi | uredi izvor]Prvi sastanak članova inicijative održao se 29. septembra 2015. godine u New Yorku. Ideja inicijative ''Tri mora'', iako se ponekad povezuje sa idejom Međumorja, razlikuje se od samog koncepta kojeg je u međuratnom periodu promovisala poljska diplomatija. Ekonomska saradnja i drugi odnosi između država socijalističkog bloka koje su godinama bile blisko povezane sa Sovjetskim Savezom, bili su popilično slabi.[2] Nakon što su zemlje bivšeg sovjetskog bloka ušle u Evropsku uniju, pojavile su se mogućnosti za proširenje ekonomske i političke saradnje tih zemalja.
U 2015. godini u cilju proširenja saradnje, odlučeno je – na inicijativu predsjednika Poljske Andrzeja Dude i predsjednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović – uspostaviti grupu pod nazivom "Tri mora".[1]
Prvi sastanak inicijativne grupe održan je u Dubrovniku 25. i 26. avgusta 2016. godine. Na ovom sastanku usvojena je deklaracija koja je definisala ciljeve saradnje na polju energetike, transporta (uključujući Via Carpatia), digitalne komunikacije i ekonomije, ali je izrazila i uvjerenje da će srednja i istočna Evropa postati sigurnija i konkuretnija, te na taj način doprinijeti jačanju Evropske Unije generalno.[3]
Sljedeći sastanak održan je u Varšavi 6. i 7. jula 2017. godine. Predsjednik SAD-a, Donald Trump, također je učestvovao na ovom sastanku.[4]
Na sastanku Tri mora, između ostalog, dogovoreno je i osnivanje Fonda Tri mora (po ovom pitanju potpisano je i pismo namjere) i Mreže privrednih komora Tri mora.[5] Predstavljen je i katalog zajedničkih ulaganja u oblasti transporta, energetike i digitalizacije, koji su zajednički prioriteti zemalja ove inicijative.
U 2019. poljska banka Gospodarstwa Krajowego (bos. Državna privredna banka) i rumunska EximBank potpisale su u Luksemburgu akt o osnivanju Investicionog fonda inicijative Tri mora. Odlučeno je da će se fond fokusirati na projekte stvaranja infrastrukture u poljima transporta, energije i digitalizacije u regiji Tri mora.[6] Osnivanje fona inicirala je poljska strana, a njegovo osnivanje u 2018. godini najavio je predsjednik Andrzej Duda.
12 januara 2021. godine, tokom međunarodne posjete predsjednice Moldavije Maie Sandu u Kijevu sa predsjednikom Ukrajine, Vladimirom Zelenskim, potpisana je deklaracija u kojoj su obje države izrazile interes za učestvovanje u inicijativi Tri mora.[7][8]
Ciljevi
[uredi | uredi izvor]Cilj grupe Tri mora jeste uglavnom saradnja na poljima: energetike, logistike, transporta, ali i IT-a kao i telekomunikacije u centralnoj Evropi.[2]
Najvažniji dokumenti koj ideklarišu ciljeve inicijative Tri mora su deklaracije iz Dubrovnika (2016.), Varšave (2017.), Bukurešta (2018.) i Ljubljane (2019.) U deklaraciji potpisanoj u Bukureštu 2018. godine tri glavna cilja Tri mora bila su:[9]
- jačanje ekonomskog razvoja,
- jačanje političke stabilnosti EU,
- obogaćivanje transatlantskih veza.
Karakteristike zemalja
[uredi | uredi izvor]| Glavni grad | Površina (km2) | Stanovništvo
(2020) |
BDP (mld USD) (2020) |
BDP per capita (2020) | |
|---|---|---|---|---|---|
 Austrija
|
Beč | 83 879 | 8 901 064 | 461,4 | 51 936 |
 Bugarska
|
Sofija | 110 910 | 6 951 482 | 164,1 | 23 741 |
 Češka
|
Prag | 78 866 | 10 693 939 | 432,3 | 40 585 |
 Estonija
|
Tallinn | 45 339 | 1 328 976 | 49,6 | 39 543 |
 Hrvatska
|
Zagreb | 56 594 | 4 058 165 | 117,9 | 29 207 |
 Latvija
|
Riga | 64 573 | 1 907 678 | 63,5 | 30 579 |
 Litvanija
|
Vilnius | 65 300 | 2 794 090 | 107,0 | 38 605 |
 Mađarska
|
Budimpešta | 93 030 | 9 769 526 | 316,3 | 32 434 |
 Poljska
|
Varšava | 312 685 | 37 958 138 | 1353,0 | 35 651 |
 Rumunija
|
Bukurešt | 238 391 | 19 317 984 | 584,9 | 30 140 |
 Slovačka
|
Bratislava | 49 035 | 5 457 873 | 175,7 | 32 184 |
 Slovenija
|
Ljubljana | 20 273 | 2 095 861 | 83,0 | 40 343 |
| Ukupno | 1 218 875 | 111 234 776 | 3908,7 |
Posmatrači
Fond Tri mora
[uredi | uredi izvor]Institucije država osnivača obavezale su se da će dati doprinose u ukupnom iznosu koji prelazi 500 miliona eura. Fond je otvoren i za ostale zemlje Tri mora, koje se mogu pridružiti nakon sticanja odgovarajućih dozvola. Nadzorni odbor fonda čine predstavnici razvojnih banaka iz Poljske, Rumunije i Češke.[10]
U 2019. godini banka Gospodarstwa Krajowego i EximBank potpisale su osnivački akt Investicionog fonda inicijative tri mora.
Fond se fokusira na infrastrukturalne projekte u poljima transporta, energije i digitalizacije u regionima Tri mora.
Privatni investitori iz penzionih fondova, privatnih investicionih fondova i drugi subjekati također će biti pozvani da se pridruže ovom fondu. Cilj fonda je prikupiti između 3 i 5 milijardi eura.[11]
Fond će se komercijalno angažovati u infrastrukturnim projektima ukupne vrijednosti do 100 milijardi eura, a potrebe regiona Tri mora procjenjuju se na preko 570 milijardi eura. Fond će aktivirati i druge izvore finansiranja poput sredstava iz pojedinih zemalja u regiji ili fondova EU.
U 2020. godine Bugarska, Estonija, Latvija i Mađarska pridružile su se inicijativi Tri mora.
Ukupno je 7 od 12 zemalja članica fonda Tri mora, a to su: Češka, Bugarska, Estonija, Poljska, Rumunjska, Latvija, Mađarska.
Štaviše i drugi članovi su zainteresovani za fond, poput: Austrije, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Litve.
Svi članovi Inicijative tri mora izjavili su da će se pridružiti Fondu do kraja 2020. godine.
CEEplus
[uredi | uredi izvor]U septembru 2019. predsjednici berzi iz Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), Hrvatska, Rumunija i Slovenija potpisali su pismo namjere u cilju pokretanja objave novog indeksa berzi u regionima Tri mora - CEEplus. Varšavska berza (WSE) biti će odogovorna za računice i objavljivanje indeksa, a informacije o indeksu će se objavljivati svakodnevno na osnovu tečaja zatvaranja, nakon čega će se preračunavati po kursu NBP (pol. Narodowy Bank Polski) u lokalnim valutama, euru i američkom dolaru. CEEplus će biti indeks cijena, ali ujedno i osnovni instrument pasivnog fonda TFI PZU, zvanog inPZU CEEplus.
U sektoru indeksa naći će se preko 100 najprometnijih kompanija registrovanih na regulisanim tržištima berzi u centralnoj i istočnoj Evropi: Bratislavi, Bukureštu, Budimpešti, Ljubljani, Pragu, Varšavi i Zagrebu. Kompetentnost kompanija za indeks temeljiti će se na kriterijumu likvidnosti.[12]
Spisak sastanaka u sklopu inicijative Tri mora
[uredi | uredi izvor]| Datum | Mjesto | Domaćin | Komentar | |
|---|---|---|---|---|
| 1 | 25. – 26. avgusta 2016. | Dubrovnik | Kolinda Grabar-Kitarović | |
| 2 | 6. – 7. jula 2017. | Varšava | Andrzej Duda | Specijalni gost na ovom sastanku – Donald Trump[4] |
| 3 | 17. – 18. septembra 2018. | Bukurešt | Klaus Iohannis | Nastanak fonda Tri mora[13] |
| 4 | 4 – 5. juna 2019. | Ljubljana | Borut Pahor | |
| 5 | 19. – 20. oktobra 2020. | Tallinn | Kersti Kaljulaid |
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Michałek, Maciej. "Wielki plan małych państw. Jak Trójmorze wzmocni lub podzieli Unię". TVN24.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ a b Kobosko, Michał (16. 12. 2016). "Koncepcja Trójmorza ma sens". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Szczyt Trójmorza z udziałem prezydenta USA". prezydent.pl (jezik: poljski). 6. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ a b "Szczyt Inicjatywy Trójmorza NAJWAŻNIEJSZE INFORMACJE". prezydent.pl (jezik: poljski). 7. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Oficjalna strona Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej / Aktualności / Wizyty zagraniczne / Szczyt Inicjatywy Trójmorza w Bukareszcie [PL/ENG]". prezydent.pl (jezik: poljski). 17. 9. 2018. Arhivirano s originala, 26. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Rudke, Maciej (30. 5. 2019). "Startuje Fundusz Trójmorza". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Ukraine, Moldova willing to join Three Seas Initiative". www.ukrinform.net (jezik: engleski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ ecpp_kokpit (12. 1. 2021). "Ukraina i Mołdawia wyraziły chęć przyłączenia się do inicjatywy Trójmorza". ECPP (jezik: poljski). Arhivirano s originala, 12. 1. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Orzelska-Stączek, Agnieszka (2019). "Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie [The Three Seas Initiative: origins, goals and functioning]". Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie (jezik: engleski).
- ^ Gociek, Piotr (6. 6. 2019). "Paweł Mucha: prezydent w USA będzie również przedstawicielem Trójmorza, potencjał Trójmorza będzie rósł". PolskieRadio.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Fundusz Trójmorza staje się faktem". BiznesAlert.pl (jezik: poljski). 6. 6. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Powstanie indeks Trójmorza. GPW i 6 giełd regionu szykują CEEplus". forsal.pl (jezik: poljski). 4. 9. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Twaróg, Eugeniusz (19. 8. 2018). "Trójmorze będzie wspólnie budować". pb.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
Vanjski linkovi
[uredi | uredi izvor]