Josef Afritsch

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Josef Afritsch
JosefAfritsch-1955.jpg
Josef Afritsch, austrijski političar i ministar unutarnjih poslova
Rođenje (1901-03-13) 13. mart 1901.
Graz, Austro-Ugarska
Smrt 25. august 1964(1964-08-25) (63 god.)
Beč, Austrija
Obrazovanje vrtlar
Zanimanje političar

Josef "Beppo" Afritsch (rođen 13. marta 1901. godine u Grazu), bio je austrijski političar, član SPÖ, te ministar unutarnjih poslova Austrije od 1959. - 63. godine.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Josef Afritsch je bio sin Antona Afritscha, novinara i osnivača austrijske organizacije za brigu o djeci i porodici Kinderfreunde Österreich. Njegov brat Viktor Afritsch (1906. - 1967.) bio je poznati glumac. Njegovo obrazovanje se sastojalo od osnovne škole, srednje škole i trogodišnjem školovanju na akademiji za hortikulturu u gradu Lednice (njemaċki: Eisgrub) u južnomoravskom kraju.[3] Godine 1923. ušao je u Gradsku upravu grada Beča. Do hapšenja i otpuštanja iz državne službe 1942. tamo je organizovao službu za zaštitu parkova i vrtova ("Pflanzenschutzdienst ").

Politiċka aktivnost[uredi | uredi izvor]

Paralelno sa svojim radom u Odjelu za parkove radio je kao službenik Socijaldemokratske partije Austrije.[3] Nakon krvavih događaja iz 1934. godine u vezi sa austrijskim građanskim ratom, organizovao je u Beču do 1938. godine akciju pomoći "Društva prijatelja" za žrtve februarskih borbi. Poslovi u ovoj organizaciji su uključivali raspodjelu donacija primljenih od Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država porodicama bečke radničke klase koje su pretrpjele gubitak prihoda uzrokovanog smrću, ozljedom ili zadržavanjem u pritvoru porodičnih osoba koje su bile zaposlene.[4]

Godine 1938., nekoliko mjeseci nakon pripajanja Austrije u okviru Nacističke Njemačke, bio je to Josef Afritsch koji je upotrijebio novčana sredstva sindikata za Brunu Kreiskog obezbjedivši mu avionsku kartu za prvi zvanični let Lufthanse od Beča do Berlina 21. septembra 1938. godine. Odatle je Bruno Kreisky kao kasniji savezni kancelar i Jevrej za vrijeme vladavine nacista u Austriji morao pobjeċi na svoj osmogodišnji švedski egzil.[5] Godine 1942. bio je otpušten iz javne službe, a zatim i uhapšen. Nakon hapšenja proveo je 10 mjeseci u tamnici (Kerker) i 2 godine u popravnom domu (njemački: "Zuchthaus").[6]

Nakon rata[uredi | uredi izvor]

Grob Josefa Afritscha.

Između 1945. i 1959. godine Afritsch je bio član Gradskog vijeća Beča i član Regionalne zakonodavne vlasti u Beču (Landtag).[6] Godine 1946. formalno je izabran za rad u Gradskoj kancelariji za opšte upravne poslove, kancelariju u koju je bio imenovan prethodne godine pod uslovima vojne okupacije. Dugo je nastavio da radi na tom položaju, stekavši duboko znanje o različitim aspektima gradske uprave i brinući se za naturalizaciju desetina hiljada etničkih Nijemaca raseljenih zbog etničkog čišćenja, što je bila karakteristika poslijeratnog uređenja nakon Potsdamske konferencije.[1]

Godine 1951. imenovan je za direktora gradskih parkova i vrtova, ali je odmah poslan na odsustvo kako bi mogao nastaviti svoje postojeće administrativne odgovornosti vezane za rad u gradskoj vlasti.[5]

U julu 1959. imenovan je za ministra unutrašnjih poslova Austrije u vladi Velike koalicije koju je predvodio kancelar Julius Raab (ÖVP),[7] 1961. godine, zadržavajući politički položaj pod kancelarom Alfonsom Gorbachom (ÖVP) do 1963.[8] Između 14. decembra 1962. i 25. avgusta 1965. bio je poslanik u austrijskom parlamentu ("Nationalrat").[9]

Njegov završni posao u austrijskoj vladi bio je na mjestu vladinog povjerenika za Bečki međunarodni festival vrta, koji je održan u Dunavskom parku (kako se zvao od tog vremena) između 16. aprila i 11. oktobra 1964. godine. Tokom održavanja festivala 9. jula, predstavljena je ruža "ministar Afritsch", koja je imenovana u njegovu čast. Josef Afritsch je iznenada preminuo, samo nekoliko nedjelja kasnije, 25. avgusta.[10]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 1957. Počasna nagrada za zasluge Republike Austrije[11]
  • 1960. Bavarski orden za zasluge[12]
  • 1962. Zlatna počasna dekoracija Republike Austrije[11]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b "Josef Afritsch: österreichischer Politiker". Munzinger-Archiv GmbH, Ravensburg. Pristupljeno 29 April 2016. 
  2. ^ "Anti-semitic Student Organization Dissolved in Austria; Was Neo-nazi". Jewish Telegraphic Agency. 5 December 1961. Pristupljeno 29 April 2016. 
  3. ^ a b "Josef Afritsch". "Wien Geschichte Wiki". Wiener Stadt- und Landesarchiv. 29 March 2016. Pristupljeno 30 April 2016. 
  4. ^ Susanne Miller (author); Antje Dertinger (introduction) (2005). So würde ich noch einmal leben. Erinnerungen. Dietz, Bonn. ISBN 978-3-8012-0351-1. 
  5. ^ a b Maria Wirth (2011). Aufstieg und Funktionen in der SPÖ. Christian Broda - eine politische Biographie (V&R Presse (Universität Wien)). str. 165. ISBN 978-3-89971-829-4. 
  6. ^ a b "Josef Afritsch - Überblick". Republik Österreich, Parlamentsdirektion, Wien. 2 January 1990. Pristupljeno 30 April 2016. 
  7. ^ "Mitglieder der Bundesregierung und Staatssekretäre". Index zu den Stenographischen Protokollen des Nationalrates und des Bundesrates - I. Band: Personenregister - A. Bundesregierung, Staatssekretäre, Präsident und Vizepräsident des Rechnungshofes sowie Volksanwälte. Republik Österreich, Parlamentsdirektion, Wien. str. 9. Pristupljeno 30 April 2016. 
  8. ^ "Mitglieder der Bundesregierung und Staatssekretäre". Index zu den Stenographischen Protokollen des Nationalrates und des Bundesrates - I. Band: Personenregister - A. Bundesregierung, Staatssekretäre, Präsident und Vizepräsident des Rechnungshofes sowie Volksanwälte. Republik Österreich, Parlamentsdirektion, Wien. str. 9. Pristupljeno 30 April 2016. 
  9. ^ "1. Mitglieder des Nationalrates". B. Nationalrat und Bundesrat. Republik Österreich, Parlamentsdirektion, Wien. str. 65. Pristupljeno 30 April 2016. 
  10. ^ "71. Minister Afritsch, Minister Afritzsch, Tantau (DE) 1964 Floribunda rot kein Duft". Wolfgang Brandt u. Maria Mail-Brandt i.A. Welt der Rosen. Pristupljeno 30 April 2016. 
  11. ^ a b "Aufstellung aller durch den Bundespräsidenten verliehenen Ehrenzeichen für Verdienste um die Republik Österreich ab 1952". 23 April 2012. Pristupljeno 30 April 2016. 
  12. ^ Bayer. Staatskanzlei, R. Peter, correspondence 21 March 2007