Kaiser-Walzer

Kaiser-Walzer, op. 437 (Carski valcer) jeste valcer koji je komponirao Johann Strauss mlađi 1889. Prvobitno je nosio naziv "Hand in Hand" i bio je zamišljen kao zdravica koju je u augustu iste godine održao austrijski car Franjo Josip I prilikom posjete njemačkom caru Vilimu II. Bila je to simbolična "zdravica prijateljstva" koju je Austro-Ugarska pružila Njemačkom Carstvu. Straussov izdavač Fritz Simrock predložio je naslov "Kaiser-Walzer" budući da je naslov mogao aludirati na bilo kojeg monarha i tako zadovoljiti sujetu oba vladara. Valcer je prvi put izveden u Berlinu 21. oktobra 1889. Na originalnom omotu klavirskog izdanja bila je ilustracija austrijske carske krune.

Kompozicija[uredi | uredi izvor]

$\relative c' { \new PianoStaff << \new Staff { \key a \minor \time 2/2 \tempo \markup { \column { \line { Uvod } \line { Lagani marševski tempo } } } <c e,>-.\pp g4-. <c e,>-. g4-. <c e,>-. g4-. <c e,>-. g4-. <e' c g> r8 <e c>8 <e g>4 r8 <d b>8 <d b f'>4 <d b f'> <c e> r <c e> r8 <c e>8 <e g>4 r8 <g b>8 <a f b,>4 <a f b,> <g e c> r } \new Staff { \key a \minor \time 2/2 \clef bass <c,, c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. <c c,>-. g4-. } >> }$

Tihi marš predvođen violinama, koje zatim prate klarineti započinje uvod u valcer, prije nego što sveobuhvatni krešendo (crescendo) najavi nježnu glavnu melodiju prvog valcera. Sa uvođenjem više melodijskih dionica, raspoloženje u valceru ostaje optimistično i trijumfalno. Solo za violončelo djeluje više poput kadence, pri kraju djela ponavljajući melodiju iz prvog dijela valcera, prije nego što fanfare na trubama uvode kraj djela, upotpunjene timpanima i snažnim sviranjem puhača.

Valcer 2

$\relative c' { \new PianoStaff << \new Staff { \key f \minor \time 3/4 \tempo \markup { \column { } } r <aes' aes'>-.( <aes aes'>-.) <aes aes'>( <g g'> c) <c f,>2.( <bes f>) r4 <g g'>4-.( <g g'>-.) <g g'>( <f f'> bes) <bes ees,>2.( <aes ees>) r4 f'4-.( f-.) f ( ees aes,) aes\mordent( g) aes bes2 } \new Dynamics { s\p } \new Staff { \key f \minor \time 3/4 \clef bass c,,4 <aes' ees'> <aes ees'> c, <aes' ees'> <aes ees'> des, <bes' des> <bes des> des, <bes' des> <bes des> bes, <bes' des> <bes des> ees, <g des'> <g des'> c, <ees c' aes> <ees c' aes> c <ees c' aes> <ees c' aes> aes, <aes' ees' c> <aes ees' c> aes, <aes' ees' c> <aes ees' c> ees <bes' des> <bes des> ees, } >> }$

Johann Strauss mlađi je prilikom komponiranja "Kaiser-Waltzera" zadržao osnovni nacrt koji su koristili Joseph Lanner i njegov otac: sporiji uvod, sa uobičajenih naizmjeničnih pet parova valcera i koda, ali je povećao dužinu svakog dijela i organsko jedinstvo cjeline. Straussova orkestracija je često slikovita, posebno u njegovim uvodima, dok se orkestracija samih valcera približava mocartovskoj jasnoći. Komponiran je za 2 flaute, pikolo, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 4 roga, 2 trube, 3 trombona, tubu, timpane, činele, bas bubanj, mali bubanj, triangl, celestu, harfu i gudače.^[1]