Korisnik:Yahadzija/Jedrova pora

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Jedarna pora
Diagram human cell nucleus.svg
Dijagram jedra ljudske ćelije. Jedarna pora obilježena je na dnu, lijevo.
NuclearPore crop.png
Jedarna pora, bočni izgled
1. jedrov ovoj 2. Vanjski prsten 3. Žbice 4. Mrežica 5. Filamenti; rtež na osnovu slike pod elektronskim mikroskopom
Detalji
Latinski Porus nuclearis
Anatomska terminologija

Jedarne pore (NPC, od Nuclear Pore Complex), lat. jednina porus nuclearis, su proteinski kompleksi u jedarnoj ovojnici ćelijskog jedra eukariota. Jedari ovoj sastoji se od dvostruke membrane. Nuklearne pore prolaze kroz obje membrane, a ponašaju se kao "vrata" i omogućavaju transport određenih molekula u i iz jedra.[1][2][3]

U nuklearnom omotaču kičmenjčkih ćelija, ima oko 2.000 pora.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Rubna pora se sastoji od po osam vanjskih i unutrašnjih proteinskih kompleksa. Njihove žbice proširuju se do centra pora gdje se nalazi centralna granula, koja također predstavlja ribonukleoproteinski kompleks.

Pora sadrži kanal koji je izgrađen od 3D isprepletene mreže FG ponavljanja (F = fenilalanin G = glicin), koji se mogu slobodno difundirati kroz vodu.

Prikaz jedarne pore sa ukupnim ćelijskim jedrom.
1:Dvostruka membrana
2: Vanjski prsten 3: Žbica
4:FG-Tkanje
5:Filament
Transporti kroz nuklearnu poru.
Lijevo Import, desno eksport
Jeddarna pora nakon imunobojenja (crveno), lamina (zeleno) i hromatin (plavo), snimljeno pod konfokalnim mikroskopom (gore), 3D SIM mikroskopom (dno). U snimku pod 3D-SIM mikroskopom može se vidjeti da je među jedarnim porama odgovarajući prostor bez hromatina.
Skala odgovara 1  µm

.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Jedrove pore kataliziraju pasivni ili aktivni transport proteina, RNK, ribonukleotid-proteinskih kompleksa i malih molekula kroz jedrov ovoj.

Pasivni ransport[uredi | uredi izvor]

Male molekule veličine oko 5.000 Da (Daltona) mogu slobodno difundirati kroz ćelijske pore. Molekulama od oko 17.000 Da, za prolaz potrebno je oko dvije minute. Veće čestice, promjera do 2 nm ili 40.000 Da, ne mogu samostalno proći kroz nuklearne pore.

Transport iRNK iz ćelijskog jedra[uredi | uredi izvor]

Sa povećanim stopama transkripcije, za  B u ćelijama koje proizvode mnoge proteine, broj jedarnih pora je povećan, jer dok se transkripcija odvija u jedru, translacija se, međutim, dešava izvan njega i svaka gotova molekula iRNK stoga mora napustiti jedro.

Prvo, protein veže jedarni RNK eksportni faktor 1 za RNK - egzonski spojni kompleks (EJC). Ova jedinica zatim, s druge strane, veže eksportni receptor na jedarni kompleks pore. Sve to zajedno naziva se eksportno kompetentni kompleks. Prolaz ovog kompleksa kroz pore zahtijeva energiju, u obliku koji pruža gvanozin-trifosfat (GTP). Na drugom kraju kompleks disocira natrag u svoje sastavne dijelove.[4]

Import proteina[uredi | uredi izvor]

Obrnuti transport – proteina u ćelijsko jedro odvija se samo kada protein ima sekvencu jedarne lokalizacije. Ona je sastavljen od peptida od nekoliko aminokiselina. Također su potrebne i specifične transportne molekule (importini) koji pokreću ovaj prijenos.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2007). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  3. ^ Alberts B. et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. 
  4. ^ G. Joshi-Tope/reactome: Transport of Mature Transcript to Cytoplasm - doi:10.3180/REACT_1281.1

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]