Lektin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
Hemaglutinin

Lektini (lat. legere = birati) su proteini koji vežu šećere. Veoma su specifični za svaki od njih. Lektini se razlikuju od glikoproteina, koji su proteini u kojima se nalaze šećerni lanci ili njihovi ostaci.[1][2][3][4]

Lektini čestvuju u aktivnostima biološkog prepoznavanja [ćelije (biologija)|ćelija]] ćelija i proteina. Primjerice, neki virusi imaju lektine koji se vežu za ćelije organizma – domaćina tokom infekcije. Lektini se mogu onesposobiti specifičnim monosaharidima i/ili oligosaharidima, koji se za njih vežu i sprečavaju vezanje za ćeilijske membrane.[5][6]

Glavni lektini[uredi | uredi izvor]

Glavni lektini potiču iz biljaka različite taksonomske pripadnosti, uključujući i biljke čiji areal obuhvata i teritoriju Bosne i Hercegovine, među kojima i endeme porodice Fabaceae.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}
  3. ^ Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.
  4. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  5. ^ The Lectin Report by Krispin Sullivan, CN 02/07/12
  6. ^ Lis H., Nathan S. (2007): Lectins, 2nd Ed. Springer Verlag, Berlin.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]