Lektin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Hemaglutinin

Lektini (lat. legere = birati) su proteini koji vežu šećere. Veoma su specifični za svaki od njih. Lektini se razlikuju od glikoproteina, koji su proteini u kojima se nalaze šećerni lanci ili njihovi ostaci.[1][2][3][4][5]

Lektini čestvuju u aktivnostima biološkog prepoznavanja [ćelije (biologija)|ćelija]] ćelija i proteina. Primjerice, neki virusi imaju lektine koji se vežu za ćelije organizma – domaćina tokom infekcije. Lektini se mogu onesposobiti specifičnim monosaharidima i/ili oligosaharidima, koji se za njih vežu i sprečavaju vezanje za ćeilijske membrane.[6][7]

Glavni lektini[uredi | uredi izvor]

Glavni lektini potiču iz biljaka različite taksonomske pripadnosti, uključujući i biljke čiji areal obuhvata i teritoriju Bosne i Hercegovine, među kojima i endeme porodice Fabaceae.

Glavni lektini [8]
  Simbol Naziv Izvor Ligandski motiv
Manoza vezujući lektini
ConA Konkanavalin A Canavalia ensiformis α-D-manozil i α-D-glukozil ostaci

Granate α-manozne strukture (visoki tip α-manoze ili hibridni tip dvoantenski kompleksni tip N-glikana

LCH Lećin lektin Lens culinaris Fukozilirana jezgarna regija dvo- ili troantenskog kompleksnog tipa N-glikana
GNA Pahuljičasti lektin Galanthus nivalis α 1-3 i α 1-6 vezana visoka manozna struktura
Galaktoza / N-acetilgalaktozamin vezujući lektini
RCA Ricinusov lektin, Ricinus communis Aglutinin, RCA120 Ricinus communis Galβ1-4GalNAcβ1-R
PNA Kikirikijev aglutinin Arachis hypogaea Galβ1-3GalNAcα1-Ser/Thr (Thr Antigen)
AIL Jakalin Artocarpus integrifolia (Sia)Galβ1-3GalNAcα1--Ser/Thr (T-Antigen)
VVL Lektin dlakave grahorice Vicia villosa GalNAcα---Ser/Thr (Tn-Antigen)
N-acetilglukozamin vezujući lektini
WGA Aglutinin pšeničnih klica, WGA Triticum vulgaris GlcNAcβ1-4GlcNAcβ1-4GlcNAc, Neu5Ac (sijalna kiselina)
N-acetilneuraminska kiselina vezujući lektini
SNA Zohvin lektin Sambucus nigra Neu5Acα2-6Gal(NAc)-R
MAL Maackia amurensis leukoaglutinin Maackia amurensis Neu5Ac/Gcα2,3Galβ1,4Glc(NAc)
MAH Maackia amurensis hemoaglutinin Maackia amurensis Neu5Ac/Gcα2,3Galβ1,3(Neu5Acα2,6)GalNac
Fukoza vezujući lektini
UEA Aglutinin evropske štipalice Ulex europaeus Fucα1-2Gal-R
AAL Aleuria aurantia lektin Aleuria aurantia Fucα1-2Galβ1-4(Fucα1-3/4)Galβ1-4GlcNAc,

R2-GlcNAcβ1-4(Fucα1-6)GlcNAc-R1

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}
  3. ^ Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  5. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  6. ^ The Lectin Report by Krispin Sullivan, CN 02/07/12
  7. ^ Lis H., Nathan S. (2007): Lectins, 2nd Ed. Springer Verlag, Berlin.
  8. ^ "Lectin list". Interchim. 2010. Pristupljeno 2010-05-05. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]