Metoksid

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Struktura metoksidnog iona

Metoksidi su organske soli i najednostavniji alkoksidi. Najtrij metoksid kalij metoksid imaju široku upotrebu, iako postoje i druge metal-kacijske varijante, kao što su litij metoksid, rubidij metoksid, cezij metoksid i francij metoksid.

Metoksidni ion[uredi | uredi izvor]

Ion metoksida ima formulu CH3O, a to je konjugirana baza metanola. To je jaka organska baza, čak i jača od neorganskog hidroksidnog iona. Kao takvi, metoksidni rastvori moraju biti oslobođeni od vode; u suprotnom, metoksid će ukloniti proton molekule vode, stvarajući metanol i hidroksid.

Natrij metoksid[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Natrij metoksid

Natrij metoksid, također zvani natrij metilat i natrij metanolat, je bijeli prah, kada je u čistom stanju.[1] Koristi se kao inicijator anionske polimerizacije sa etilen oksidom, formirajući polieter sa visokom molekulskom težinom. Natrij metoksid i njegovi parnjaci, pripremljeni sa kalij em, često se koriste kao katalizatori za proizvodnju komercijalne skale biodizela. U tom procesu, biljna ulja ili životinjske masti, koji su hemijski gledano, trigliceridi masnih kiselina, su transesterificirani metanolom, dajući metil ester masne kiseline e (FAME).[2] [3]

Natrij metoksid se proizvodi na industrijskoj zazini i dostupan je kod brojnih hemijskih kompanija.

Kalij metoksid[uredi | uredi izvor]

Kalij metoksid se obično koristi kao katalizator za transesterifikaciju u proizvodnji biodizela.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Sodium Methoxide Material Safety Data Sheet (MSDS)". NOAA.gov. 
  2. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  3. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.