Michel Sogny
Michel Sogny | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 21. novembar 1947 |
Michel Sogny (Pauu 21. novembar 1947) je francuski pijanista, kompozitor i pisac mađarskog porijekla. Razvio je novi pristup podučavanju klavira.[1][2] Njegova metoda omogućila je mnogim studentima svih uzrasta da uživaju u vježbanju ovog instrumenta, budući da se sviranje klavira općenito smatra nedostižnim ako se ne podučava tokom djetinjstva.[3]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Michel Sogny je pohađao École Normale de Musique de Paris, gdje je studirao klavir pod vodstvom Julesa Gentila i Yvonne Desportes. Ima magistarsku diplomu iz psihologije, diplomu prvog stepena iz književnosti i doktorat iz filozofije,[4] koji je završio na Sorboni 1974. pod vodstvom Vladimira Jankélévitcha. Michel Sogny je osnivač Fondacije SOS Talents.
Zajedno sa Valérym Giscardom d'Estaingom i praunukom Franza Liszta, Blandine Ollivier de Prévaux, Sogny je bio jedan od članova osnivača Francuske asocijacije Franz Liszt.[5][6]
Michel Sogny metoda klavira
[uredi | uredi izvor]Sognyeva metodologija se podučava u njegovim školama u Parizu i Ženevi. Od 1974, više od 20.000 studenata savladava klavir po Sognyevoj metodi.[7][8]
Metoda se sastoji od dvije glavne komponente: didaktička djela – Prolegomeni, koji predstavljaju male vježbe.[9] Prolegomeni razvijaju percepciju muzičke simfonije i zvuka.[10] Drugi pravac sastoji se od ciklusa etida, gdje je koncentracija na razvoju tehničkih vještina, kao što su pokreti i pozicije ruku.[11]
Jedan od Sognyevih studenata, koji je počeo sa vježbanjem klavira već kao odrasla osoba, bila je profesorica francuskog jezika Michel Paris.[12] Nakon završetka Sognyevog četvorogodišnjeg metodološkog kursa, u dobi od 30 godina izvela je solo koncert u Théâtre des Champs-Élysées pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.[13]
Druga uspješna studentica Michela Sognyja bila je Claudine Zévaco, koja je nastupala u Théâtre des Champs-Élysées 1983. i 1984.[14]
1981. godine, Senat se formalno obratio ministru kulture, Jacku Langu, kako bi se razmotrilo uvođenje Michel Sognyeve metodologije širom cijele Francuske.[15]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ↑ Sasportas, Valérie (22. 4. 2010). "Michel Sogny, la musique sans soupir". Le Figaro. Pristupljeno 10. 10. 2025.
- ↑ Classique, Radio (1. 12. 2015). "L'art et la Méthode de Michel Sogny". Radio Classique. Pristupljeno 10. 10. 2025.
- ↑ « L'histoire d'une adulte prodige », Piano n°19, 2005–2006.
- ↑ Le Processus de l'esprit créateur chez Liszt Šablon:SUDOC
- ↑ Association française Franz Liszt 1972 », Documentation Association Franz Liszt, octobre 1972
- ↑ "Une Association Franz Liszt". Le Figaro. 16. 10. 1973. str. 29.
- ↑ Hillériteau, Thierry (2. 5. 2014). "Les antiques accords de Michel Sogny". Le Figaro.
- ↑ "L'HUMANISTEDE LA MUSIQUE". 18. 5. 2017.
- ↑ François Lancel, "En avant la musique", Le Parisien, mai 1981
- ↑ Stephan Friedrich, "L'Art et la Méthode", Classica L'Express", décembre 2015, p. 4
- ↑ Georges Hilleret, "Le bonheur de jouer Bach après quelques mois de pratique", Télé 7 Jours, 26 mai 1984
- ↑ Stephan Friedrich, "Michèle Paris – L'adulte prodige", Classica L'Express, décembre 2014, p. 9
- ↑ Edgar Schneider, "Jours de France", Le Carnet de la Semaine, 3 mai 1980
- ↑ "En Bref- Récital à la Fondation Cziffra", Le Monde, 26 mai 1984
- ↑ "Enseignement de la musique : extension du centre Michel Sogny – Sénat".
