Nikola Radojčić

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web-stranice ili drugi izvori).
Ako se pravilno ne potkrijepe validnim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti obrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Nikola Radojčić
Rođenje (1882-08-29) 29. august 1882.
Kuzmin, Sremska Mitrovica, Austro-Ugarska
Smrt 12. novembar 1964.(1964-11-12) (starost: 82)
Beograd, SFRJ
Zanimanje historičar

Nikola Radojčić, srpski historičar, akademik (29. august 1882, Kuzmin - 12. novembar 1964, Beograd). Osnovnu školu je završio u rodnom mjestu, a gimnaziju u Sremskoj Mitrovici i Sremskim Karlovcima. Studirao je u Gracu, Zagrebu, Jeni i Minhenu. Doktorirao je sa temom Dva poslednja Komnena na carigradskom prijestolju, a doktorat mu je objavljen 1907. godine. Radio je kao profesor historije u Karlovcu, a od 1908. do 1920. bio je profesor u Sremskim Karlovcima u svojoj bivšoj školi. Godine 1920. je izabran za profesora srpske i hrvatske historije na novootvorenom univerzitetu u Ljubljani. Tu je ostao dvije decenije, a nakon raspada Jugoslavije, seli se u Beograd. Nakon završetka Drugog svjetskog rata penzioniran je od novih vlasti, te se u sljedećem periodu njegova života njegov rad uglavnom veže za Srpsku akademiju nauka, u kojoj je ranije bio biran za dopisnog (1934.), a potom i za redovnog člana (1938.).

U naučnom radu najviše se bavio bizantskom historijom, ali i srpskom historiografijom. Međutim, najkvalitetniji njegovi radovi vežu se za historiju srpskog prava i državnog uređenja (Srpski državni sabori u srednjem veku - 1940; Zakonik cara Dušana - 1960; Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića - 1962.), kao i radovi iz historije Bosne u srednjem vijeku. Iz te tematike obradio je nekoliko problema, od kojih su najznačajniji njegovi radovi o obredu krunisanja bosanskog kralja Tvrtka I (1948.), vjenčanje tog istog vladara, kao i članak o bosanskom grbu (1929.) Osim ovoga, Radojčić je poznat i po tome što je predložio da se u historiografiju za Ljetopis Popa Dukljanina uvede naziv Barski rodoslov.

Literatura o Nikoli Radojčiću[uredi | uredi izvor]

  • Ј. Радонић, Академик Д-р Никола Радојчић као испитивач историских извора, Зборник МС ДН 13-14 309-310;
  • Дака Поповић, Педесетогодишњи paд Николе Радојчића на развитку српске историографије, Зборник МС ДН 13-14 311-320;
  • К. Петровић, Једно кратко раздобље из живота и рада професора д-р Николе Радојчића, Зборник МС ДН 13-14 321-323;
  • Вalduin Saria, Nikola Radojčić (1882-1964), Südost-Forschungen 23 (1964) 333-334;
  • Ђ. Сп. Радојичић, Никола Радојчић, Зборник МС ДН 39 (1964) 177-180;
  • М. Лесковац, Н. Радојчић, ЛМС 395 (1965) 96-97;
  • M. Костић, Научно животно дело Николе Радојчићa, ИЧ 15-16 (1965) 595-601;
  • Sima Ćirković, Nikola Radojčić (29. VIII 1882-12. XI1964), JIČ 4 (1964) 158-159;