Ozon

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Ozon (O3) (od grč. ozein - mirisati) je nestabilna molekula koji se sastoji od 3 atoma kiseonika, a u vrlo kratkom vremenu se može raspasti na običnu molekulu kiseonika. On je vrlo jako oksidaciono sredstvo. Otkrio ga je 1839. godine Christian Friedrich Schönbein. Proces raspadanja ozona pod uticajem dušikovih oksida prvi put je opisao Paul Josef Crutzen tek 1970. godine.

Ozon je na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku u plinovitom stanju. Zbog svojih oksidacionih osobina, za ljude je otrovan. Prilikom udisanja djeluje na sluznicu nosa i oštećuje je. U većim koncentracijama ima karakterističan prodoran miris, sličan hloru, dok je u manjim bez mirisa. Granica mirisa je oko 40 µg/m3, no može se brzo na njega naviknuti te tako preći ta granica osjetljivosti.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Ozon se stvara u atmosferi na tri načina:

  • Jako energetsko sunčevo zračenje razbija molekule kiseonika u stratosferi u dva zasebna atoma koji dalje reaguju sa drugom molekulom kiseonika i čine ozon. Ovaj proces nastajanja ozona putem UV zračenja sa valnom dužinom ispod 0,242 µm naziva se fotodisocijacija.
  • Blizu površine Zemlje ozon se stvara u reakciji između dušikovog dioksida (NO2) i kiseonika O2 pod utjecajem UV zračenja.
  • Tokom oluje: prilikom električnog pražnjenja između oblaka i površine zemlje stvara se ozon (ali i neki drugi spojevi).


Nuvola apps edu science.svg Nedovršeni članak Ozon koji govori o hemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: