PYGO1

PYGO1
Dostupne strukture PDB Pretraga ortologa: PDBe RCSB Spisak PDB ID kodova 2VP7, 2VPB, 2VPD, 2VPE, 2VPG
Identifikatori
Aliasi	PYGO1
Vanjski ID-jevi	OMIM: 606902 MGI: 1919385 HomoloGene: 41050 GeneCards: PYGO1
Lokacija gena (miš) Hrom. Hromosom 9 (miš) Bend 9|9 D Početak 72,832,927 bp Kraj 72,859,463 bp
Ontologija gena Molekularna funkcija • GO:0001948, GO:0016582 vezivanje za proteine • vezivanje iona metala • methylated histone binding Ćelijska komponenta • jedro • nukleoplazma Biološki proces • protein localization to nucleus • spermatid nucleus differentiation • post-embryonic development • Wnt-signalni put • hematopoietic progenitor cell differentiation • GO:0003257, GO:0010735, GO:1901228, GO:1900622, GO:1904488 positive regulation of transcription by RNA polymerase II • Nefrogeneza • spermatid development • beta-catenin-TCF complex assembly • canonical Wnt signaling pathway Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
Vrste	Čovjek	Miš
Entrez	26108	72135
Ensembl	n/a	ENSMUSG00000034910
UniProt	Q9Y3Y4	Q9D0P5
RefSeq (mRNK)	NM_015617 NM_001330326 NM_001367806	NM_028116
RefSeq (bjelančevina)	NP_001317255 NP_056432 NP_001354735	NP_082392
Lokacija (UCSC)	n/a	Chr 9: 72.83 – 72.86 Mb
PubMed pretraga
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek Pogledaj/uredi – miš

Drozofilski pigusni homolog 1 je protein koji je kod ljudi kodiran genom PYGO1.

Aminokiselinska sekvenca

Dužina polipeptidnog lanca je 419 aminokiselina, a molekulska težina 45.116 Da

10		20		30		40		50
MPAENSPAPA		YKVSSHGGDS		GLDGLGGPGV		QLGSPDKKKR		KANTQGPSFP
PLSEYAPPPN		PNSDHLVAAN		PFDDNYNTIS		YKPLPSSNPY		LGPGYPGFGG
YSTFRMPPHV		PPRMSSPYCG		PYSLRNQPHP		FPQNPLGMGF		NRPHAFNFGP
HDNSSFGNPS		YNNALSQNVN		MPNQHFRQNP		AENFSQIPPQ		NASQVSNPDL
ASNFVPGNNS		NFTSPLESNH		SFIPPPNTFG		QAKAPPPKQD		FTQGATKNTN
QNSSAHPPHL		NMDDTVNQSN		IELKNVNRNN		AVNQENSRSS		STEATNNNPA
NGTQNKPRQP		RGAADACTTE		KSNKSSLHPN		RHGHSSSDPV		YPCGICTNEV
NDDQDAILCE		ASCQKWFHRI		CTGMTETAYG		LLTAEASAVW		GCDTCMADKD
VQLMRTRETF		GPSAVGSDA

Simboli

C: Cistein
D: Asparaginska kiselina
E: Glutaminska kiselina
F: Fenilalanin
G: Glicin
H: Histidin
I: Izoleucin
K: Lizin
L: Leucin
M: Metionin
N: Asparagin
P: Prolin
Q: Glutamin
R: Arginin
S: Serin
T: Treonin
V: Valin
W: Triptofan
Y: Tirozin

Kloniranje i ekspresija

WNT signalizacija kontrolira mnoge temeljne procese tokom razvoja životinja. Transdukcija WNT-a posreduje povezivanjem beta-katenina sa jedarnim TCF (npr. LEF1) DNK-vezujućim faktorima. Kramps et al. (2002) su identificirali gene za polarnost dva segmenta kod Drosophila, beznoge (Lgs) i pigopusa (Pygo), i pokazali da su njihovi proizvodi potrebni za transdukciju WNT signala na nivou jedarnog beta-katenina. Lgs kodira homolog ljudskog BCL9 , a autori su pružili genetičkeke i molekulske dokaze da ti proteini vrše svoju funkciju fizičkim povezivanjem Pygo-a s beta-kateninom. Identificirali su i izolirali dva ljudska homologa gena Drosophila Pygo, PYGO1 i PYGO2. Proteini PYGO1 i PYGO2, koji sadrže 419, odnosno 406 aminokiselina, imaju visoko konzervirani PHD prst koji komunicira s homolognim domenom-1 (HD1) BCL9. Nalazi sugeriraju da regrutacija PYGO omogućava beta-kateninu da transkripcijski aktivira WNT ciljne gene i povećala mogućnost da deregulacija ovih događaja može imati uzročnu ulogu u razvoju malignih tumora B-ćelija.

Vanjski linkovi

• PDBe-KB provides an overview of all the structure information available in the PDB for Human Pygopus homolog 1