Poljsko-sovjetski rat

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Poljsko-sovjetski rat
ruskog građanskog rata
Polish-soviet war montage.jpg
Datum1919–1921
LokacijaCentralna i Istočna Evropa
Ishod
Sukobljene strane
Ruska SFSR
Ukrajinska SSR
Flag of Poland.svg Republlika poljska
Flag of Ukrainian People's Republic 1917.svg Ukrajinska Narodna Republika
Komandanti
Ruska SFSR Lav Trocki
Ruska SFSR Mihail Tuhačevski (Zapadni Front)
Ruska SFSR Josif Staljin (Lavovski front)
Ruska SFSR Aleksandar Iljič Jegorov (Jugozapadni Front)
Ruska SFSR Semjon Buđoni (1. konjička armija)
Flag of Poland.svg Józef Piłsudski
Flag of Poland.svg Tadeusz Rozwadowski
Flag of Poland.svg Edward Rydz-Śmigły
Flag of Poland.svg Władysław Sikorski
Flag of Ukrainian People's Republic 1917.svg Simon Petljura

Poljsko-sovjetski rat (poljsko-boljševički rat, poljsko-ruski rat 1919–1921) – rat između preporođene Republike Poljske (Druga Republika Poljska) i Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR), koja je nastojala da osvaja evropske države i transformiše ih u sovjetske republike, u skladu sa ideologijom, političkom doktrinom i političkim programom Ruske komunističke partije (boljševika) i njenim deklarisanim političkim ciljevima, definisanim kao "revolucija izvana".

Rat je tokom svog trajanja bio paralelan u vojnoj dimenziji i u veoma snažno naglašenoj političkoj dimenziji. Trajao je 1919–1920, a njegova najvažnija vojna epizoda bila je Varšavska bitka. 12. oktobra 1920. godine, delegacija Sejma Republike Poljske i Vlade Republike Poljske i delegacija vlade RSFSR-a zaključile su prekid vatre u Rigi (stupio je na snagu 18. oktobra), a 18. marta 1921. godine, takođe u Rigi, potpisan je Riški mirovni sporazum, koji je označio poljsko-sovjetsku granicu. Do agresije SSSR-a na Poljsku (1939.), ugovor je regulisao odnose između Druge Poljske Republike i RSFSR-a, a potom (od 1922.) sa SSSR-om.

Varšavska bitka, često nazivana Čudo na Visli – vojna operacija vođena 13–25. avgusta 1920. između trupa sovjetske Crvene armije i armija Poljske vojske grupisanih na Visli, odlučujuća bitka poljsko-boljševičkog rata.

Nalazeći se u kritičnoj situaciji, na pragu poraza koji su mnogi očekivali, jedinice poljske vojske uspjele su potisnuti i poraziti napredujuće sovjetske trupe Zapadnog fronta, Mihaila Tuhačevskog. Pobjeda poljske strane u bici radikalno je promijenila sudbinu rata, omogućila održavanje nezavisnosti preporođene Republike Poljske i poništila sovjetske planove ofanzive na Zapadnu Evropu i planove za pokretanje međunarodne revolucije.

Ključnu ulogu odigrao je manevar poljske vojske koja je pratila Crvenu armiju, koju je izveo glavnokomandujući Józef Piłsudski, izveden iz reke Viepž 16. avgusta 1920., dok je istovremeno vezao glavne boljševičke snage na periferiji Varšave.

Bila je to prekretnica za poljsku stranu, koju je ruska vojska od završetka ofanzive na Kijev natjerala da se povuče na zapad. Na prijelazu iz jula u avgust 1920. godine situacija poljske vojske postala je kritična. Pokušaj zaustavljanja ofanzive boljševičkih snaga na liniji Bug završio se neuspjehom. Početkom avgusta predata je tvrđava Bžešć, a Crvena armija je dobila otvoren put za Varšavu. Činilo se da su poljske snage na rubu raspada, a posmatrači su predviđali odlučujuću sovjetsku pobjedu. Poljske trupe su 6. avgusta dobile naređenje da se povuku prema rijeci Visli kako bi pregrupisale svoje snage, pripremile protunapad i organizovale odbranu glavnog grada.

Bitka je počela 13. avgusta 1920. godine, kada se Crvena armija, kojom je komandovao Mihail Tuhačevski, približila Varšavi. Borbe su se vodile na području koje se proteže na jug do Vlodave na rijeci Bug, i na sjever do Đaldovoa. Odbrambena faza borbi fokusirala se na Sjeverni front generala Józefa Hallera. 1. armija generala Franciszeka Latinika, iako je u početku bila prisiljena da ustupi mjesto u oblasti Rađimina, drugoj liniji odbrane između Njeporenta i Rembertova, konačno je uspješno zaustavila ruski napad na predgrađe Varšave i 14. augusta poljska 5. armija generala Władysława Sikorskog je pokrenula ofanzivne akcije na rijeci Vkra.

Odlučujući udarac sovjetskim armijama zadala je udarna grupa glavnokomandujućeg Józefa Piłsudskog, krenuvši u kontranapad sa reke Viepž 16. avgusta, probivši front kod Kocka i Cicova, a zatim krenuvši na pozadinu ruskih trupa koje su napale Varšavu. Akcije poljskih trupa primorale su Crvenu armiju na neorganizovano povlačenje na istok. Crvena armija je pretrpela značajne gubitke. Od tog trenutka, narednih sedmica poljska vojska je bila u stalnoj ofanzivi. Poljske snage su krenule u poteru, postižući uzastopne pobjede.

Prema britanskom političaru i diplomati Edgaru D'Abernonu, bitka kod Varšave je bila jedna od osamnaest revolucionarnih bitaka u svjetskoj istoriji. Vođa boljševika Vladimir Lenjin nazvao je to "ogromnim neuspjehom" njegovih snaga.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Davies, Norman (1998). Orzeł biały czerwona gwiazda. Wojna polsko-bolszewicka 1919–1920. Kraków. ISBN 83-7006-741-7.
  • Kukiel, Marian (2005). Bitwa Warszawska (jezik: poljski). Warszawa: PIW. ISBN 83-89700-36-0.