Porfirin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
Struktura porfina – najjednostavnijeg porfirina
Hem grupa hemoglobina. Atom gvožđa (Fe) je u sredini kompleksa sa četiri atoma azota.

Porfirini su grupa organskih jedinjenja, koja se javljaju u prirodnom stanju . Jedan od najbolje proučenih porfirina je hempigment eritrocita. Hem je kofaktor proteina hemoglobina. To su heterociklični makrociklična jedinjenja sastavljena od četiri modificirane pirolne podjedinice, koje su međusobno povezane na α ugljenicima – putem metinskih mostova (-=CH--).

Porfirini spadaju u skupinu aromaatičnih jedinjenja. Visoko su konjugovani sistemi, zbog čega veoma intenzivno apsorbuju vidljivo zračenje, pa magu biti i obojeni. Termin porfirin potiče od grčke reči za ljubičasto. Ovaj makrociklus ima 26 pi elektrona. Osnovno jedinjenje je porfin, a supstituirani porfini su porfirini.[1][2]

Kompleksi porfirina i srodnih molekula[uredi | uredi izvor]

Porfirini su ustvari konjugovane kiseline liganda koji vežu metale i formiraju kompleksnoa jedinjenja. ion metala je obično naelektriziran je od 2+ ili 3+. Jednačina za te sinteze je:

H2porfirin + [MLn]2+ → M(porfirinat)Ln−4 + 4 L + 2 H+, gdje je M = ion metala i L = ligand.

Bez metala, porfirin u svojoj šupljini je slobodna baza. Neki od porfirina koji sadrže gvožđe se označavaju kao hemovi. Proteini koji sadrže hem, tj. hemoproteini, su široko rasprostranjeni u prirodi. Hemoglobin i mioglobin su proteini koji vežu O2 preko porfiriniskog gvožđa. Razni citohromi su takođe hemoproteini.

Nekoliko ostalih heterocikličnih jedinjenja je srodno porfirinima, kao što su korini, hlorini, bakteriohlorofili i korfini. Hlorini (2,3-dihidroporfirin). Oni su su u većoj mjeri reducirani, sadrže i veći broj vodika nego porfirini, a osobeni su po pirolinskim podjedinicama. Ovakve strukture su u molekuli hlorofila. Zamjena dvije od četiri pirolne podjedinice pirolinskim derivira ih u bakteriohlorin (nekih fotosintetičkih bakterija) ili izobakteriohlorin, u zavisnosti od relativnih pozicija reduciranih prstenova.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.
  2. ^ Alberts B. et al. (1983): Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London, ISBN 0-8240-7283-9.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

  • [1] Journal of Porfirini i ftalocianin
  • [2] Porfirinski priručnik