Zemnoalkalni metali

Zemnoalkalni metali su elementi IIA grupe periodnog sistema elemenata: berilijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum, barijum i radijum.

Zastupljenost

Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u mineralima. Najzastupljeniji su kalcijum i magnezijum. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg²⁺. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u Zemljinoj kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO₃) i dolomit (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan mineral kalcijuma je gips CaSO₄·2H₂O. Berilijum je zastupljen kao mineral beril Be₃Al₂(SiO₃)₆. Kristali berila se nazivaju smaragd i akvamarin.

Fizičke osobine

Zemnoalkalni metali imaju više Talište|tačke topljenja, veću Gustoća|gustoću i tvrdoća|tvrdoću u odnosu na Alkalni metali alkalne metale. Elektronska konfiguracija najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ns². Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. Energija ionizacije zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod alkalni metali|alkalnih metala. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže redoks|oksidiraju nego alkalni metali.

Hemijske osobine

Alkalni metali se lahko oksidiraju. U spojevima dolaze u oksidacionom stanju +2. Spojevi kalcijuma, stroncijuma i barijuma imaju karakteristike ionskih spojeva. Spojevi berilijuma su kovalentni. Spojevi berilijuma sa halogenim elementima ne provode električnu struju u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi hidroksidi zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi.

Upotreba

Magnezijum oksid MgO se upotrebljava u proizvodnji papira i antacida. Kalcijum sulfat dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija barijum sulfata se upotrebljava prilikom Rendgensko zračenje rentgenskog snimanja digestivnog trakta.

Vanjski linkovi

• Chemsoc Visual Elements