Razlika između verzija stranice "Zemnoalkalni metali"

[nepregledana izmjena]

[pregledana izmjena]

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

U redovima

Verzija na dan 11 juni 2010 u 07:34

Zemnoalkalni metali su elementi IIA grupe periodnog sistema elemenata: berilijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum, barijum i radijum. ^[1]

Zastupljenost

Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u mineralima. Najzastupljeniji su kalcijum i magnezijum. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg²⁺. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u Zemljinoj kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO₃) i dolomit (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan mineral kalcijuma je gips CaSO₄·2H₂O. Berilijum je zastupljen kao mineral beril Be₃Al₂(SiO₃)₆. Kristali berila se nazivaju smaragd i akvamarin.

Fizičke osobine

Zemnoalkalni metali imaju više tačke topljenja, veću gustoću i tvrdoću u odnosu na alkalne metale. Elektronska konfiguracija najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ns². Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. Energija ionizacije zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod alkalnih metala. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže oksidiraju nego alkalni metali.

Hemijske osobine

Alkalni metali se lahko oksidiraju. U spojevima dolaze u oksidacionom stanju +2. Spojevi kalcijuma, stroncijuma i barijuma imaju karakteristike ionskih spojeva. Spojevi berilijuma su kovalentni. Spojevi berilijuma sa halogenim elementima ne provode električnu struju u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi hidroksidi zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi.

Upotreba

Magnezijum oksid (MgO) se upotrebljava u proizvodnji papira i antacida. Kalcijum sulfat dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija barijum sulfata se upotrebljava prilikom rentgenskog snimanja digestivnog trakta.

Vanjski linkovi

Chemsoc Visual Elements

Reference

^ Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4

Šablon:Link FA

[1] Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4

[1]

@@ Red 6: / Red 6: @@
 == Fizičke osobine ==
-Zemnoalkalni metali imaju više [[Talište|tačke topljenja]], veću [[Gustoća|gustoću]] i [[tvrdoća|tvrdoću]] u odnosu na [[Alkalni metali|alkalne metale]]. [[Elektronska konfiguracija]] najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ''n''s<sup>2</sup>. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lako napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. [[Energija ionizacije]] zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod [[alkalni metali|alkalnih metala]]. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže [[redoks|oksidiraju]] nego alkalni metali.
+Zemnoalkalni metali imaju više [[Talište|tačke topljenja]], veću [[Gustoća|gustoću]] i [[tvrdoća|tvrdoću]] u odnosu na [[Alkalni metali|alkalne metale]]. [[Elektronska konfiguracija]] najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ''n''s<sup>2</sup>. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. [[Energija ionizacije]] zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod [[alkalni metali|alkalnih metala]]. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže [[redoks|oksidiraju]] nego alkalni metali.
 == Hemijske osobine ==
@@ Red 52: / Red 52: @@
 [[hr:Zemnoalkalijski metali]]
 [[hu:Alkáliföldfémek]]
+[[ht:Metal alkaline-tere]]
 [[id:Logam alkali tanah]]
 [[is:Jarðalkalímálmur]]