Razlika između verzija stranice "Benoît Paul Émile Clapeyron"
| [nepregledana izmjena] | [nepregledana izmjena] |
m r2.7.1) (robot dodaje: it:Émile Clapeyron |
m r2.6.4) (robot mijenja: th:เบอนัว ปอล เอมีล กลาแปรง |
||
| Red 66: | Red 66: | ||
[[sl:Benoit Paul Émile Clapeyron]] |
[[sl:Benoit Paul Émile Clapeyron]] |
||
[[sv:Benoît Clapeyron]] |
[[sv:Benoît Clapeyron]] |
||
[[th: |
[[th:เบอนัว ปอล เอมีล กลาแปรง]] |
||
[[tr:Benoît Paul Émile Clapeyron]] |
[[tr:Benoît Paul Émile Clapeyron]] |
||
[[uk:Бенуа Поль Еміль Клапейрон]] |
[[uk:Бенуа Поль Еміль Клапейрон]] |
||
Verzija na dan 8 oktobar 2011 u 07:51
Benoît Paul Émile Clapeyron (26. februar 1799. - 28. januar 1864.) je bio francuski inženjer i fizičar, jedan od osnivača termodinamike.
Biografija
Rad
Termodinamika
1834. godine, dao je prvi doprinos stvaranju moderne termodinamike objavljivanje rada pod nazivom Pogonska sila toplote (Puissance motrice de la chaleur), u kojem je razvio rad fizičara Nicolasa Léonard Sadi Carnota, koji je preminuo dvije godine ranije. Iako je Carnot razvio kompletnu analizu općeg toplotnog motora, koristio je neadekvatnu i već zastarijelu teoriju kalorika.
Clapeyron je, u svojim memoarima, prezentovao Carnotov rad u pristupačnom i grafo-analitičkom obliku, prikazujući Carnotov ciklus kao zatvorenu krivu na indikatornom dijagramu, grafikonu od pritiska naspram zapremine (koji je po njemu dobio naziv Clapeyronov graf).
1843. godine, Clapeyron je dalje razvio ideju povratnih procesa, koje je prethodno sugerisao Carnot, teje postavio konačan iskaz Carnotovog principa, koji je danas poznat kao drugi zakon termodinamike.
Ovi temelji omogućili su mu da napravi nezavisna proširenja Clausiusovog rada, uključujući i formulu, danas poznatu kao Clausius-Clapeyronova relacija, koja karakteriše fazne prijelaze između dvije faze materije. On je dublje razmatrao pitanje faznih prijelaza, što je kasnije postalo poznato kao Stefanovi problemi.
Ostali radovi
Clapeyron je, također, radio na karakterizaciji idealnih plinova, ravnoteži homogenih čvrstih tvari i proračunima statičnosti neprekidnih greda, od kojih je najznačajniji teorem tri momenta[1] (Clapeyronov teorem).
Publikacije
- Clapeyron E. (1834), Puissance motrice de la chaleur, Journal de l'École Royale Polytechnique, Vingt-troisième cahier, Tome XIV, 153-190.
Počasti
- Član Académie des Sciences, (1858).
- Rue Clapeyron u pariškom 8. arrondissementu je dobio naziv po njemu.
- Njegovo ime je jedno od 72 imena na Eiffelovom tornju.
Također pogledajte
Reference
Vanjski linkovi
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F., "Benoît Paul Émile Clapeyron", MacTutor History of Mathematics archive, University of St Andrews CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link).
- A modern version of Clapeyron's graph as a java applet