Razlika između verzija stranice "Silicij-dioksid"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
m r2.7.2) (robot dodaje: an:Silica |
m r2.6.4) (robot dodaje: kk:Кремний оксиді (IV) |
||
| Red 65: | Red 65: | ||
[[it:Silice]] |
[[it:Silice]] |
||
[[ja:二酸化ケイ素]] |
[[ja:二酸化ケイ素]] |
||
[[kk:Кремний оксиді (IV)]] |
|||
[[ko:이산화 규소]] |
[[ko:이산화 규소]] |
||
[[la:Silica]] |
[[la:Silica]] |
||
Verzija na dan 26 oktobar 2011 u 23:44
Šablon:Hemijski spoj Silicij-dioksid (SiO2) javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaki od ova tri oblika postoji još u dvije modifikacije (α i β)
Hemijske osobine
Silicij-dioksid prilično je inertan. Ne reagira s kiselinama, osim sa fluorovodoničnom kiselinom (HF). Taljenjem s alkalnim hidroksidima prelazi u rastvorljive silikate:
- SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Kiselina koja odgovara silicij-dioksidu naziva se ortosilikatna kiselina, ali se ne može dobiti kao kod oksida nemetala rastvaranjem u vodi, jer je silicij-oksid netopiv u vodi i organskim otapalima[1]. Najlakši način je hidroliza silicij-tetrahlorida:
- SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ova kiselina u monomolekularnom obliku postoji pri pH oko 3,2. Pri nižim ili višim vrijednostima počinje polimerizirati.
Soli silikatnih kiselina nazivaju se silikati. Samo se alkalni silikati rastvaraju u vodi. Polimerizirana silikatna kiselina prelazi u gel, čijim sušenjem nastaje silikagel.
Upotreba
Silicij-dioksid jedna je od osnovnih komponenata u proizvodnji stakla. Važnu grupu minerala čine silikatni minerali. Zamjenom OH-grupa u silikatnoj kiselini organskim radikalima moguće je kontrolirati reakciju kondenzacije, pri čemu nastaju polimerni spojevi strukture slične ketonima R2C=O, pa se nazivaju silikoketoni ili silikoni.