Razlika između verzija stranice "Zemnoalkalni metali"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
m r2.7.3) (Bot: mijenja tr:Alkalin sa tr:Toprak alkali metal |
|||
| Red 27: | Red 27: | ||
{{Link FA|lmo}} |
{{Link FA|lmo}} |
||
[[af:Aardalkalimetale]] |
|||
[[an:Alcalinoterrio]] |
|||
[[ar:فلز قلوي ترابي]] |
|||
[[ast:Alcalinoterreu]] |
|||
[[az:Qələvi torpaq metalları]] |
|||
[[be:Шчолачназямельныя металы]] |
|||
[[bg:Алкалоземен метал]] |
|||
[[bn:মৃৎ ক্ষার ধাতু]] |
|||
[[ca:Alcalinoterri]] |
|||
[[cs:2. skupina]] |
|||
[[cv:Сĕлтĕ çĕр металлĕсем]] |
|||
[[cy:Metel daear alcalïaidd]] |
|||
[[da:Jordalkalimetal]] |
|||
[[de:Erdalkalimetalle]] |
|||
[[el:Αλκαλικές γαίες]] |
|||
[[en:Alkaline earth metal]] |
|||
[[eo:Teralkala metalo]] |
|||
[[es:Alcalinotérreo]] |
|||
[[et:Leelismuldmetallid]] |
|||
[[eu:Metal lurralkalino]] |
|||
[[fa:فلزهای قلیایی خاکی]] |
|||
[[fi:Maa-alkalimetalli]] |
|||
[[fr:Métal alcalino-terreux]] |
|||
[[gl:Alcalinotérreo]] |
|||
[[gu:આલ્ક્લાઇન પાર્થિવ ધાતુ]] |
|||
[[he:מתכת אלקלית עפרורית]] |
|||
[[hi:क्षारीय पार्थिव धातु]] |
|||
[[hif:Khaara matti dhaatu]] |
|||
[[hr:Zemnoalkalijski metali]] |
|||
[[ht:Metal alkaline-tere]] |
|||
[[hu:Alkáliföldfémek]] |
|||
[[ia:Metallo alcalin terrose]] |
|||
[[id:Logam alkali tanah]] |
|||
[[is:Jarðalkalímálmur]] |
|||
[[it:Metalli alcalino terrosi]] |
|||
[[ja:第2族元素]] |
|||
[[jbo:mlijilkle]] |
|||
[[jv:Alkali tanah]] |
|||
[[ka:ტუტემიწა ლითონები]] |
|||
[[ko:알칼리 토금속]] |
|||
[[la:Metalla alcalica terrena]] |
|||
[[lmo:Metai alcalitt-teros]] |
|||
[[lv:Sārmzemju metāli]] |
|||
[[mk:Земноалкален метал]] |
|||
[[ml:ആൽക്കലൈൻ എർത്ത് ലോഹങ്ങൾ]] |
|||
[[mr:अल्कमृदा धातू]] |
|||
[[ms:Logam alkali bumi]] |
|||
[[nds:Eerdalkalimetall]] |
|||
[[new:एल्कालाइन चा धातु]] |
|||
[[nl:Aardalkalimetaal]] |
|||
[[nn:Jordalkalimetall]] |
|||
[[no:Jordalkalimetall]] |
|||
[[pl:Berylowce]] |
|||
[[pt:Metal alcalinoterroso]] |
|||
[[qu:Allpa alkali q'illay]] |
|||
[[ro:Metal alcalino-pământos]] |
|||
[[ru:Щёлочноземельные металлы]] |
|||
[[sah:Алкалин сир метал]] |
|||
[[sh:Zemnoalkalijski metali]] |
|||
[[simple:Alkaline earth metal]] |
|||
[[sk:Kov alkalických zemín]] |
|||
[[sl:Zemljoalkalijska kovina]] |
|||
[[so:Macdin dhuleed ah]] |
|||
[[sq:Grupi i dytë i elementeve kimike]] |
|||
[[sr:Земно-алкални метали]] |
|||
[[sv:Alkalisk jordartsmetall]] |
|||
[[sw:Metali za udongo alikalini]] |
|||
[[ta:காரக்கனிம மாழைகள்]] |
|||
[[te:క్షారమృత్తిక లోహము]] |
|||
[[th:โลหะแอลคาไลน์เอิร์ท]] |
|||
[[tr:Toprak alkali metal]] |
|||
[[uk:Лужноземельні метали]] |
|||
[[vi:Kim loại kiềm thổ]] |
|||
[[yo:Mẹ́tàlì alkalínì ilẹ̀]] |
|||
[[zh:碱土金属]] |
|||
[[zh-yue:鹼土金屬]] |
|||
Verzija na dan 11 mart 2013 u 14:42
Zemnoalkalni metali su elementi IIA grupe periodnog sistema elemenata: berilijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum, barijum i radijum. [1]
Zastupljenost
Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u mineralima. Najzastupljeniji su kalcijum i magnezijum. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg2+. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u Zemljinoj kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO3) i dolomit (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan mineral kalcijuma je gips CaSO4·2H2O. Berilijum je zastupljen kao mineral beril Be3Al2(SiO3)6. Kristali berila se nazivaju smaragd i akvamarin.
Fizičke osobine
Zemnoalkalni metali imaju više tačke topljenja, veću gustoću i tvrdoću u odnosu na alkalne metale. Elektronska konfiguracija najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ns2. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. Energija ionizacije zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod alkalnih metala. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže oksidiraju nego alkalni metali. Srebrnaste su boje, dobro provode toplotu i elektricitet.
Hemijske osobine
Alkalni metali se lahko oksidiraju. U spojevima dolaze u oksidacionom stanju +2. Spojevi kalcijuma, stroncijuma i barijuma imaju karakteristike ionskih spojeva. Spojevi berilijuma su kovalentni. Spojevi berilijuma sa halogenim elementima ne provode električnu struju u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi hidroksidi zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi.
Upotreba
Magnezijum oksid (MgO) se upotrebljava u proizvodnji papira i antacida. Kalcijum sulfat dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija barijum sulfata se upotrebljava prilikom rentgenskog snimanja digestivnog trakta.
Vanjski linkovi
Reference
- ^ Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4
 |
Commons ima datoteke na temu: Zemnoalkalni metali |