Razlika između verzija stranice "Sasi"

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Pregled historije
[pregledana izmjena][pregledana izmjena]
Novija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nova stranica: '''Sasi''' su njemački rudari koji su svojom stručnošću, poznavanjem i primjenom savršenije rudarske tehnike omogućili veću eksploataciju i r...
 
No edit summary
Red 4: Red 4:
Sasa je bilo relativno malo, iščezli su sa ovih prostora prije dolaska [[Osmanlije|Osmanlija]], ali su ostavili značajnog traga. Na prisustvo Sasa ukazuju izvori raznoga porijekla. Pored arhivskih izvora značajno ih spominje [[toponomastika]] (Sase, Saška rijeka, Saški put, Saška rupa, Sasina, Saš, Saško polje), kao i osmanska rudarska [[terminologija]] koja je preuzela niz stručnih rudarskih termina njemačkog porijekla ([[hutman]], [[urbar]], [[valturk]]). Osim u rudarstvu, djelovanje Sasa prati se i u [[Zanatstvo|zanatstvu]] ([[šuster]], [[šnajder]]), i u razvoju gradova preko njihovog vijeće [[Purgari|purgara]]. <ref> М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 2.</ref> Najpoznatiji među Sasima u Bosni je [[Hans Sasinović]] koji je djelovao na području [[Ostružnica|Ostružnice]] i [[Fojnica|Fojnice]] u drugoj polovini [[14. vijek]]a.
Sasa je bilo relativno malo, iščezli su sa ovih prostora prije dolaska [[Osmanlije|Osmanlija]], ali su ostavili značajnog traga. Na prisustvo Sasa ukazuju izvori raznoga porijekla. Pored arhivskih izvora značajno ih spominje [[toponomastika]] (Sase, Saška rijeka, Saški put, Saška rupa, Sasina, Saš, Saško polje), kao i osmanska rudarska [[terminologija]] koja je preuzela niz stručnih rudarskih termina njemačkog porijekla ([[hutman]], [[urbar]], [[valturk]]). Osim u rudarstvu, djelovanje Sasa prati se i u [[Zanatstvo|zanatstvu]] ([[šuster]], [[šnajder]]), i u razvoju gradova preko njihovog vijeće [[Purgari|purgara]]. <ref> М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 2.</ref> Najpoznatiji među Sasima u Bosni je [[Hans Sasinović]] koji je djelovao na području [[Ostružnica|Ostružnice]] i [[Fojnica|Fojnice]] u drugoj polovini [[14. vijek]]a.


[[Bosanci]] su zahvaljujući razvoju rudarstva kao rudari postali cijenjeni izvan svoje domovine. [[Alfons Aragonski]] (kralj Napulja i Aragona) [[1452]]. tražio je od bosanskog kralja [[Stjepan Tomaš|Stjepana Tomaša]] i hercega [[Stjepan Vukčić Kosača|Stjepana Vukčića]] da mu pošalju bosanske rudare. <ref> М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 26-27.</ref>
[[Bosanci]] su zahvaljujući razvoju rudarstva kao rudari postali cijenjeni izvan svoje domovine. [[Alfons V Aragonski|Alfons Aragonski]] (kralj Napulja i Aragona) [[1452]]. tražio je od bosanskog kralja [[Stjepan Tomaš|Stjepana Tomaša]] i hercega [[Stjepan Vukčić Kosača|Stjepana Vukčića]] da mu pošalju bosanske rudare. <ref> М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 26-27.</ref>




Verzija na dan 4 oktobar 2015 u 12:41

Sasi su njemački rudari koji su svojom stručnošću, poznavanjem i primjenom savršenije rudarske tehnike omogućili veću eksploataciju i razvoj rudarstva u jugoistočnoj Evropi, posebno Srbiji i Bosni u srednjem vijeku. U vrijeme kada su u Evropi počeli da presušuju rudišta plemenitih metala, prije svega srebra u Češkoj, i kada je počela potraga za drugim rudnicima Sasi su krenuli u potragu. U Srbiji se javljaju sredinom 13. vijeka. Nije jasno odakle su stigli. Po jednima oni dolaze za vrijeme mongolske najezde 1241-1242. iz Erdelja gdje su se ranije bili naselili, a po drugima (Mauro Orbin) oni su kolonisti koji u Srbiju dolaze na poziv srpskog kralja Uroša I (1243-1276). [1] Prvi rudnik uz koji su povezani Sasi je Brskovo. [2] Zahvaljujući Sasima intenziviran je razvoj rudarstva u Srbiji. Njihov prelazak u Bosnu prati se početkom 14. vijeka od kada se u jačoj mjeri pojavljuje rudarstvo kao značajna grana bosanske privrede.


Sasa je bilo relativno malo, iščezli su sa ovih prostora prije dolaska Osmanlija, ali su ostavili značajnog traga. Na prisustvo Sasa ukazuju izvori raznoga porijekla. Pored arhivskih izvora značajno ih spominje toponomastika (Sase, Saška rijeka, Saški put, Saška rupa, Sasina, Saš, Saško polje), kao i osmanska rudarska terminologija koja je preuzela niz stručnih rudarskih termina njemačkog porijekla (hutman, urbar, valturk). Osim u rudarstvu, djelovanje Sasa prati se i u zanatstvu (šuster, šnajder), i u razvoju gradova preko njihovog vijeće purgara. [3] Najpoznatiji među Sasima u Bosni je Hans Sasinović koji je djelovao na području Ostružnice i Fojnice u drugoj polovini 14. vijeka.

Bosanci su zahvaljujući razvoju rudarstva kao rudari postali cijenjeni izvan svoje domovine. Alfons Aragonski (kralj Napulja i Aragona) 1452. tražio je od bosanskog kralja Stjepana Tomaša i hercega Stjepana Vukčića da mu pošalju bosanske rudare. [4]


Reference

  1. ^ Михаило Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, САН, Посебна издања 240, Одељење друштвених наука 14, Београд 1955, 1-2, 24.
  2. ^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 3-4.
  3. ^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 2.
  4. ^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 26-27.

Literatura

  • Mihailo Dinić, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, САН, Посебна издања 240, Одељење друштвених наука 14, Београд 1955,
  • Desanka Kovačević-Kojić, Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske države, “Društvo i privreda srednjovjekovne bosanske države. Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine I”, ANU BiH, Posebna izdanja LXXIX, Odjeljenje društvenih nauka 17, Sarajevo 1987.
  • Sima Ćirković - Desanka Kovačević-Kojić - Ruža Ćuk, Старо српско рударство”, Вукова задужбина, Београд – Prometej, Нови Сад, Библиотека Историја, Београд-Нови Сад 2002.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sasi&oldid=2636565"