Razlika između verzija stranice "Latvijski lat"

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Pregled historije
[pregledana izmjena][pregledana izmjena]
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 28: Red 28:
U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web|title=Inflation and the euro|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html|publisher=[[Evropska centralna banka]]|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref>
U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web|title=Inflation and the euro|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html|publisher=[[Evropska centralna banka]]|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref>


==Historija==
Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala i vlastita valuta. Monetarno stanje je bilo haotično, korištene su [[ruska rublja]] kao i [[njemačka istočna marka]]. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija [[Ringolds Kalniņš]], pod utjecajem bankara [[Izidor Friedman|Izidora Friedmana]], pokušao je uvesti valutu [[zlatni standard|pokrivenu]] [[zlato]]m. Ovaj plan je osujećen od strane [[Parlament Letonije|Parlamenta Letonije]]. 14. novembra se uvodi lat. Novčanice su izdavane u apoenima od 10, 20, 25 ,50, 100 i 500 lata. Manja jedinica je bila santima (let. santīms), koja je nastala iz francuske riječi za 1/100 (centime). Kovanice su kovane od raznih metala: apoeni od 1, 2 i 5 lata od [[srebro|srebra]]; 1, 2 i 5 santima od [[bronza|bronze]]; 10, 20 i 50 santima od [[nikl]]a. Okupacija od strane SSSR-a dovodi do ukidanja lata i uvođenja rublje. Neke porodice su uspjele sačuvati staru valutu koja je kasnije opet dobila na vrijednosti. Od 1988. sve više se traži ponovno uvođenje lata. Ustavni sud Latvije 31. jula 1990 donosi zakon o vlastitoj valuti, u tom trenutku Republika Latvija još nije bila priznata od SSSR-a. Nakon punog sticanja nezavisnoti u augustu 1991 uvodu se latvijska rublja kao privremena valuta. Krajem 1993. izdaje s ponovo latvijski lat.<ref name="LT">{{cite web|title=Lats – The Latvian National Currency|url=https://latvianhistory.com/2013/06/05/lats-the-latvian-national-currency/|website=Latvian History|accessdate=18. 4. 2016|language=en|date=5. 6. 2013}}</ref>
==Novčanice==
==Novčanice==
Motivi na prvim novčanicama su bili narodni heroji poput [[Krišjānis Valdemārs]] i [[Jānis Čakste]].
Motivi na prvim novčanicama su bili narodni heroji poput [[Krišjānis Valdemārs]] i [[Jānis Čakste]].
Novčanice od 1993. su imale također poznate ličnosti i nacionalni simboli. Na apoenima od 5 lata je naslikano Drvo Latvije, 10 lata prikazuje rijeku Daugavu, 20 lata tipičnu kuću u Latviji, 50 lata jedrenjak i 100 lata portret intelektualca Krišijānisa Baronsa. Novčanica od 500 lata je koristila portret ženske osobe s nadimkom "Milda".<ref name="LT"/>
Novčanice od 1993. su imale također poznate ličnosti i nacionalni simboli. Na apoenima od 5 lata je naslikano Drvo Latvije, 10 lata prikazuje rijeku Daugavu, 20 lata tipičnu kuću u Latviji, 50 lata jedrenjak i 100 lata portret intelektualca Krišijānisa Baronsa. Novčanica od 500 lata je koristila portret ženske osobe s nadimkom "Milda".<ref name="LT"/>

==Kovanice==
==Kovanice==
Prve kovanice od srebra, apoen od 5 lata, imale su kao motiv žensku osobu u narodnoj nošnji. Ovaj motiv je s vremenom dobio nadimak "Milda", i time postao simbol nezavisne Latvije.<ref name="LT"/>
Prve kovanice od srebra, apoen od 5 lata, imale su kao motiv žensku osobu u narodnoj nošnji. Ovaj motiv je s vremenom dobio nadimak "Milda", i time postao simbol nezavisne Latvije.<ref name="LT"/>

Verzija na dan 23 april 2016 u 21:28

Letonski lat
Lats
KorisnikŠablon:Latvija
Inflacija-0,6 (2013.)[1]
Najmanja jedinicasantima
Kovanice1, 2, 5, 10, 20, 50 santima; 1, 2 lata
Novčanice5, 10, 20, 50, 100, 500 lata
Nacionalna bankaCentralna banka Letonije
- veb-sajthttp://www.bank.lv/
ŠtamparijaGiesecke & Devrient GmbH

Lat (let.: lats) je bio zvanična valuta u Letoniji (Latviji) do 1. januara 2014. Skraćenica za lat je Ls a iso 43 kod LVL. Lat je izdavala Banka Letonije (let.: "Latvijas Banka"). Štampanje je vršila njemačka štamparija Giesecke & Devrient GmbH.[2] Jedan lat sastoji se od 100 santima (santīmu). Lati su prvi put uvedeni 1922. kada su zamijenili letonsku rublju koja je bila valuta od 1919. do 1922, i kasnije ponovo između 1992. i 1993. kada su ponovo vraćeni lati.[3] Od 1. januara 2014. lat je zamijenjen eurom.[4] [5] Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata.


U 2013. godini inflacija je iznosila -0,6%.[1]

Historija

Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala i vlastita valuta. Monetarno stanje je bilo haotično, korištene su ruska rublja kao i njemačka istočna marka. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija Ringolds Kalniņš, pod utjecajem bankara Izidora Friedmana, pokušao je uvesti valutu pokrivenu zlatom. Ovaj plan je osujećen od strane Parlamenta Letonije. 14. novembra se uvodi lat. Novčanice su izdavane u apoenima od 10, 20, 25 ,50, 100 i 500 lata. Manja jedinica je bila santima (let. santīms), koja je nastala iz francuske riječi za 1/100 (centime). Kovanice su kovane od raznih metala: apoeni od 1, 2 i 5 lata od srebra; 1, 2 i 5 santima od bronze; 10, 20 i 50 santima od nikla. Okupacija od strane SSSR-a dovodi do ukidanja lata i uvođenja rublje. Neke porodice su uspjele sačuvati staru valutu koja je kasnije opet dobila na vrijednosti. Od 1988. sve više se traži ponovno uvođenje lata. Ustavni sud Latvije 31. jula 1990 donosi zakon o vlastitoj valuti, u tom trenutku Republika Latvija još nije bila priznata od SSSR-a. Nakon punog sticanja nezavisnoti u augustu 1991 uvodu se latvijska rublja kao privremena valuta. Krajem 1993. izdaje s ponovo latvijski lat.[6]

Novčanice

Motivi na prvim novčanicama su bili narodni heroji poput Krišjānis Valdemārs i Jānis Čakste. Novčanice od 1993. su imale također poznate ličnosti i nacionalni simboli. Na apoenima od 5 lata je naslikano Drvo Latvije, 10 lata prikazuje rijeku Daugavu, 20 lata tipičnu kuću u Latviji, 50 lata jedrenjak i 100 lata portret intelektualca Krišijānisa Baronsa. Novčanica od 500 lata je koristila portret ženske osobe s nadimkom "Milda".[6]

Kovanice

Prve kovanice od srebra, apoen od 5 lata, imale su kao motiv žensku osobu u narodnoj nošnji. Ovaj motiv je s vremenom dobio nadimak "Milda", i time postao simbol nezavisne Latvije.[6]

Current Series
Image Value Value (€) Main Colour Description
Obverse Reverse Obverse Reverse
5 lati €7.11 Green Oak tree Woodcarving – sun on a distaff
10 latu €14.23 Purple River Daugava Sakta (Latvian brooch)
20 latu €28.46 Brown Traditional house Woven linen
50 latu €71.14 Blue Sailing-ship Keys (Historical seal of Riga)
100 latu €142.29 Red Krišjānis Barons Belt of Lielvārde (Lielvārdes josta)
500 latu €711.44 Grey Latvian folk-maid Ornamental brass crowns
Stara kovanica od 5 lata ("Milda") koja je postala simbol Latvije tokom okupacije od SSSR-a[6]

Reference

  1. ^ a b "Inflation and the euro" (jezik: engleski). Evropska centralna banka. Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  2. ^ "Banknotes of the Bank of Latvia" (jezik: engleski). Centralna banka Letonije. Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  3. ^ "Latvian Lats". OANDA (jezik: engleski). Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  4. ^ Bohne, Martin. "Stabilitätsanker oder Krisenwährung?". Tagesschau (jezik: njemački). Bruxelles: Mitteldeutscher Rundfunk. ARD. Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  5. ^ "Lettland führt zum Jahr 2014 als 18. EU-Land den Euro ein" (jezik: njemački). Huffington Post. 1. 1. 2014. Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  6. ^ a b c d "Lats – The Latvian National Currency". Latvian History (jezik: engleski). 5. 6. 2013. Pristupljeno 18. 4. 2016. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)

Vanjski linkovi


Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Latvijski_lat&oldid=2719110"