Razlika između verzija stranice "Teški metal"

Pregled historije

[pregledana izmjena]

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na dan 26 maj 2016 u 21:12

Teški metal je, šire uzevši, svaki relativno gusti metal. Određenija definicije, ponekad uključujući nemetale, kao što su arsen i antimon, ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su otrovni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.^[1]^[2]^[3]^[4]

Definicije

Gustine metala i metaloida u tabeli periodnog sistema
	1	2		3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18
1	H																		He
2	Li	Be												B	C	N	O	F	Ne
3	Na	Mg												Al	Si	P	S	Cl	Ar
4	K	Ca		Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
5	Rb	Sr		Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
6	Cs	Ba		Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
7	Fr	Ra	†	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Cn	113	Fl	115	Lv	117	118

				La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb
			†	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No

	< 3,5 g/cm³										7 do 9,99
	3,5 do 4,99										> 10
	5 do 6,99

Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus je 2002.zaključio da se, u prethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.

Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali gustinu, atomsku tećinu i atomski broj. Kriterij gustoće varira u rasponu od 3,5 g/cm³ do iznad 7 g/cm³. Definicija atomske težine počinje od natrija (22,98) do više od 40. Međutim, smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo za elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 (uran). Od tih kriterija, najčešće se koristi gustina . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u hemiji okoliša.

Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili periodnoh . SAD farmakopeja opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni sulfidnim ionom". Prema Hawkesu, iz 1997. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i hidroksidi, čiji soli u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su kompleksa obično u boji". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u periodu 4 ili većem; drugim riječima, u tranzicijski i post-tranzicijski metali. Većina, ali ne svi, lanthanidi i aktinidi će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju aluminij nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, lantanidi i aktinidi. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivi. Pojedinačni ioni lantana, europija, gadolinij, jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi aktinija, najmanje do americija, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane hidroksidi su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.

Teški metali su ponekad definirani na osnovu ponašanja Lewis kiselina (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, koji čine klasu B i granične metale. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferira donore kisika; ioni klase B preferiraju donore dušika ili sumpora, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A , koji imaju tendenciju ka niskoj elektronegativnosti i oblik veza s velikim ionskm svojstvima, su baze i zemnoalkalni metali i aluminij, u grupi 3 elementa, lantanidi i aktinidi. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim kovalentnim osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.

Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus arsen i antimon). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena teški metal, nije široko prihvaćen.

Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme teški metal redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi. Istraživanje u 2010. je pokazalo da se sve više koristi i da je postao dio jezika nauke. Sugerirani termin je prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.

Elementi atomskih brojeva od 104 (raderfordij) pa nadalje, ponekad se nazivaju suprteški metali. Ostaje da se vidi da li je metel i element 118, koji je najteži element u grupi plemenitih plinova. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu težine od oko 5 gm/cm³ za element 118, do 41 gm/cm³ za hasij (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm³).

Također pogledajte

Reference

^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.
^ Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992). Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6. Nepoznati parametar |Title= zanemaren (prijedlog zamjene: |title=) (pomoć); Parametar |title= nedostaje ili je prazan (pomoć)
^ Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.

Vanjski linkovi

Logo Commonsa

Hevy metal na Wikimedia Commonsu.

[<“Atkins“-1] Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.

[<“Whitten“-2] Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992). Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6. Nepoznati parametar |Title= zanemaren (prijedlog zamjene: |title=) (pomoć); Parametar |title= nedostaje ili je prazan (pomoć)

[<“Petrucci“-3] Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[<“Laider“-4] Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Red 185: / Red 185: @@
 |style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#d8d8d8|&nbsp;< 3,5 g/cm<sup>3</sup>}}
 |colspan=5|&nbsp;
-|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#e7ff8f|&nbsp;7 to 9,99}}
+|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#e7ff8f|&nbsp;7 do 9,99}}
 |-
 |
-|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#99ccff|&nbsp;3,5 to 4,99}}
+|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#99ccff|&nbsp;3,5 do 4,99}}
 |colspan=5|&nbsp;
 |style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#ff6666|&nbsp;> 10}}
 |-
 |
-|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#a1ffc3|&nbsp;5 to 6,99}}
+|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#a1ffc3|&nbsp;5 do 6,99}}
 |colspan=14|&nbsp;
 |}
-Ne postoji široko dogovoren  kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]]. da see toliko različitih definicija koristilo u prethodnih 60 godina da je to potpuno obesmislilo  ovaj termin.
+Ne postoji široko dogovoren  kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus  je [[2002]].zaključio da  se, u prethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je to potpuno obesmislilo  ovaj termin.
-Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali  [[gustina|gustinugu]], [[atomska težina|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. Kriteriji gustoće varira u rasponu od iznad 3,5 g/cm<sup>3</sup> do  iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija  atomske težine počinje  od [[natrij]]a (22,98) do više od 40.  Međutim smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati  za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao  teški metali obično se uzimaju veći od 20.  Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]).  Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i  često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
+Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali  [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. Kriterij gustoće varira u rasponu od  3,5 g/cm<sup>3</sup> do  iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija  atomske težine počinje  od [[natrij]]a (22,98) do više od 40.  Međutim,  smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo  za elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao  teški metali obično se uzimaju veći od 20.  Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]).  Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i  često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
-Poznati su ili se već koriste  kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]]  [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao  "metalne nečistoće  koji  su obojeni [[sulfid]]nim  ionom".  Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su  "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji  [[soli]] u vodi  stvaraju obojene rastvore, a čiji su  [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji ". On je da  su teški metali,  kao i svi metali u grupama 3  i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem;  drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i <ref> Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni.<ref>{{harvnb|Hawkes|1997}}</ref>U ovom slučaju nije [[aluminij]g nije povezan sa grupom  postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći  većina, ali ne svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i  {{harvnb|Topp|1965|p=106}}</ref> nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i  lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i  aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do najmanje  [[americij]]a, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
+Poznati su ili se već koriste  kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]]  [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao  "metalne nečistoće  koji  su obojeni [[sulfid]]nim  ionom".  Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su  "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji  [[soli]] u vodi  stvaraju obojene rastvore, a čiji su  [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji". On je da  su teški metali,  kao i svi metali u grupama 3  i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem;  drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i. Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju [[aluminij]] nije povezan sa grupom  postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći  većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivi. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i  lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i  aktinidni sulfidi [[aktinij]]a, najmanje  do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
-Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju  donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni  pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku  [[elektronegativnost]] i oblik veza  s velikim [[Ionska veza | ionski karakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]];  [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali  B klase, koji imaju tendenciju povećanja  elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim  i posttranzicijskim metalima.
+Teški metali su ponekad definirani na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, koji čine  klasu B i granične metale. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferira  donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni  pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A , koji imaju tendenciju ka niskoj [[elektronegativnost]]i i oblik veza  s velikim [[Ionska veza | ionskm svojstvima]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]i i [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali  B klase, koji imaju tendenciju povećanja  elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim  i posttranzicijskim metalima.
 Graničnu grupu  metala uglavnom čine lakši tranzicijski  i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog  koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg  imena  ''teški metal'',  nije široko prihvaćen.
-Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi, Istraživanje u  [[2010]]. je pokazalo da se  sve više koristi  i čini  se da je postala dio jezika nauke. Sugerirano je termin prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
+Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi. Istraživanje u  [[2010]]. je pokazalo da se  sve više koristi i da je postao  dio jezika nauke. Sugerirani termin je prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
+Elementi atomskih  brojeva od  104 ([[raderfordij]]) pa nadalje,  ponekad se nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi  [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u  rasponu težine od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>).
-Elementi atomskih  brojeva od  104 ([[raderfordij]]) pa nadalje se ponekad nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi  [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u  rasponu od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm / cm <sup> 3 </ sup> za [[hassium]] (element 108); ovaj drugi lik je 3,6 puta veća od olova (u 11.35 gm / cm <sup> 3 </ sup>).
 ==Također pogledajte==
 *[[Metal]]