Razlika između verzija stranice "Teški metal"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Čvorevi. |
No edit summary |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{Preuređivanje}} |
|||
| ⚫ | [[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a |
||
| ⚫ | [[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a – teškog metala. <br> Prikazana je kocka od 1 cm<sup>3</sup><br>uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom [[oksidacija|oksidacijom]]. <br>Drugi naziv volframa (=''tungsten'') dolazi iz [[švedski jezik |švedskog]] ''tung sten" (=''težak kamen").<br> S gustinom od 19,52 gm/cm<sup>3</sup>volfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)]] |
||
| ⚫ | '''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[ |
||
| ⚫ | '''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title= General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref> |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
{| cellpadding="1" cellspacing="1" border="0" style="font-size:90%; border:1px solid {{element color|table border}}; text-align:center; padding:2px; background:{{element color|table background}}; float:right; margin-left:20px" |
{| cellpadding="1" cellspacing="1" border="0" style="font-size:90%; border:1px solid {{element color|table border}}; text-align:center; padding:2px; background:{{element color|table background}}; float:right; margin-left:20px" |
||
! colspan=20 | |
! colspan=20 | Gustine metala i metaloida u tabeli periodnog sistema |
||
|- |
|- |
||
| |
| |
||
|[[Alkalni |
|[[Alkalni metal|1]] |
||
|[[ |
|[[Alkalni zemni metal|2]] |
||
| |
| |
||
|[[3 |
|[[Grupa 3 elemenata|3]] |
||
|[[4 |
|[[Grupa 4 elemenata|4]] |
||
|[[5 |
|[[Grupa 5 elemenata|5]] |
||
|[[6 |
|[[Grupa 6 elemenat|6]] |
||
|[[7 |
|[[Group 7 elementa|7]] |
||
|[[8 |
|[[Grupa 8 elemenata|8]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 9 elemenata|9]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 10|10]] |
||
|[[11 |
|[[Grupa 11|11]] |
||
|[[12 |
|[[Grupa 12 elemenata|12]] |
||
|[[ |
|[[Boronska grupa|13]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 14|14]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 15|15]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 16|16]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 17|17]] |
||
|[[ |
|[[Grupa 18|18]] |
||
|- |
|- |
||
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 1|1 ]] |
||
| [[ |
| [[vodik|H]] |
||
| colspan=17 | |
| colspan=17 | |
||
| [[Helij|He]] |
| [[Helij|He]] |
||
|- |
|- |
||
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 2|2 ]] |
||
| style="background:#d8d8d8"|[[Litij|Li]] |
| style="background:#d8d8d8"|[[Litij|Li]] |
||
| style="background:#d8d8d8"|[[Berilij|Be]] |
| style="background:#d8d8d8"|[[Berilij|Be]] |
||
| colspan=11 | |
| colspan=11 | |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Bor (element)|B]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Bor (element)|B]] |
||
|[[ |
|[[ugljik|C]] |
||
|[[ |
|[[dušik|N]] |
||
|[[ |
|[[kisik|O]] |
||
|[[Fluor|F]] |
|[[Fluor|F]] |
||
|[[Neon|Ne]] |
|[[Neon|Ne]] |
||
|- |
|- |
||
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 3|3 ]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[ |
|style="background:#d8d8d8"|[[natrij|Na]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Magnezij|Mg]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Magnezij|Mg]] |
||
| colspan=11 | |
| colspan=11 | |
||
| Red 56: | Red 56: | ||
|[[Argon|Ar]] |
|[[Argon|Ar]] |
||
|- |
|- |
||
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 4|4 ]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[ |
|style="background:#d8d8d8"|[[kalij|K]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[ |
|style="background:#d8d8d8"|[[kalcij|Ca]] |
||
| |
| |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Skandij|Sc]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Skandij|Sc]] |
||
|style="background:#99ccff"|[[ |
|style="background:#99ccff"|[[Titan|Ti]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Vanadij|V]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Vanadij|V]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[hrom|Cr]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[Mangan|Mn]] |
|style="background:#E7FF8F"|[[Mangan|Mn]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[željezo|Fe]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[Kobalt|Co]] |
|style="background:#E7FF8F"|[[Kobalt|Co]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[Nikl|Ni]] |
|style="background:#E7FF8F"|[[Nikl|Ni]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[bakar|Cu]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[cink|Zn]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[ |
|style="background:#a1ffc3"|[[Gallium|Ga]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Germanij|Ge]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Germanij|Ge]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Arsen|As]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Arsen|As]] |
||
| Red 77: | Red 77: | ||
|[[Kripton|Kr]] |
|[[Kripton|Kr]] |
||
|- |
|- |
||
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 5|5 ]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Rubidij|Rb]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Rubidij|Rb]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Stroncij|Sr]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Stroncij|Sr]] |
||
| Red 90: | Red 90: | ||
|style="background:#ff6666"|[[Paladij|Pd]] |
|style="background:#ff6666"|[[Paladij|Pd]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Srebro|Ag]] |
|style="background:#ff6666"|[[Srebro|Ag]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[kadmij|Cd]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[Indij|In]] |
|style="background:#E7FF8F"|[[Indij|In]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[kalaj|Sn]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Antimon|Sb]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Antimon|Sb]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Telur|Te]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Telur|Te]] |
||
|[[ |
|[[Iodine| I ]] |
||
|[[Ksenon|Xe]] |
|[[Ksenon|Xe]] |
||
|- <!-- All column widths are set in this (almost complete) row --> |
|||
|- |
|||
|width="5%" style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
|width="5%" style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 6|6 ]] |
||
|width="5%" style="background:#d8d8d8"|[[ |
|width="5%" style="background:#d8d8d8"|[[cezij|Cs]] |
||
|width="5%" style="background:#99ccff"|[[Barij|Ba]] |
|width="5%" style="background:#99ccff"|[[Barij|Ba]] |
||
|width="5%" {{element cell-asterisk|1}} |
|width="5%" {{element cell-asterisk|1}} |
||
| Red 105: | Red 105: | ||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Hafnij|Hf]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Hafnij|Hf]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Tantal|Ta]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Tantal|Ta]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[ |
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[volfram|W]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Renij|Re]] |
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Renij|Re]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Osmij|Os]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Osmij|Os]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Iridij|Ir]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Iridij|Ir]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Platina|Pt]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Platina|Pt]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666|[[ |
| width="5%" style="background:#ff6666|[[zlato|Au]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[ |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[živa (element)|Hg]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Talij|Tl]] |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Talij|Tl]] |
||
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[ |
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[olovo|Pb]] |
||
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Bizmut|Bi]] |
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Bizmut|Bi]] |
||
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Polonij|Po]] |
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Polonij|Po]] |
||
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[ |
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Astatin|At]] |
||
| width="5%"|[[Radon|Rn]] |
| width="5%"|[[Radon|Rn]] |
||
|- |
|- |
||
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[ |
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[Period 7|7 ]] |
||
|style="background:#d8d8d8"|[[Francij|Fr]] |
|style="background:#d8d8d8"|[[Francij|Fr]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[ |
|style="background:#a1ffc3"|[[Radiij|Ra]] |
||
|† |
|† |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Laurencij|Lr]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Raderfordij|Rf]] |
|style="background:#ff6666"|[[Raderfordij|Rf]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Dubnij|Db]] |
|style="background:#ff6666"|[[Dubnij|Db]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Seborgij|Sg]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Borij|Bh]] |
|style="background:#ff6666"|[[Borij|Bh]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Hasij|Hs]] |
|style="background:#ff6666"|[[Hasij|Hs]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Meitnerij|Mt]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Darmstatij|Ds]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Rentgenij|Rg]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Kopernikij|Cn]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Ununtrij|113]] |
|style="background:#ff6666"|[[Ununtrij|113]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Flerovij|Fl]] |
|style="background:#ff6666"|[[Flerovij|Fl]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Ununpentij|115]] |
|style="background:#ff6666"|[[Ununpentij|115]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Livermorij|Lv]] |
|style="background:#ff6666"|[[Livermorij|Lv]] |
||
|style="background:#E7FF8F"|[[ |
|style="background:#E7FF8F"|[[Ununseptiij|117]] |
||
|style="background:#a1ffc3"|[[Ununoktij|118]] |
|style="background:#a1ffc3"|[[Ununoktij|118]] |
||
|- |
|- |
||
| Red 143: | Red 143: | ||
|- |
|- |
||
| colspan=3| |
| colspan=3| |
||
| |
|{{element cell-asterisk|1}} |
||
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Lantan|La]] |
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Lantan|La]] |
||
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Cerij|Ce]] |
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Cerij|Ce]] |
||
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[ |
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Prazeodimij|Pr]] |
||
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[ |
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Neodimij|Nd]] |
||
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Prometij|Pm]] |
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Prometij|Pm]] |
||
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Samarij|Sm]] |
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Samarij|Sm]] |
||
| Red 153: | Red 153: | ||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Gadolinij|Gd]] |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Gadolinij|Gd]] |
||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Terbij|Tb]] |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Terbij|Tb]] |
||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[ |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Disprosij|Dy]] |
||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Holmij|Ho]] |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Holmij|Ho]] |
||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Erbij|Er]] |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Erbij|Er]] |
||
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Tulij|Tm]] |
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Tulij|Tm]] |
||
| width="3.03%" style="background:#a1ffc3"|[[ |
| width="3.03%" style="background:#a1ffc3"|[[Jiterbij|Yb]] |
||
| |
| |
||
| |
| |
||
| Red 172: | Red 172: | ||
|style="background:#ff6666"|[[Kirij|Cm]] |
|style="background:#ff6666"|[[Kirij|Cm]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Berkelij|Bk]] |
|style="background:#ff6666"|[[Berkelij|Bk]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[kalifornij|Cf]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[ |
|style="background:#ff6666"|[[Ajnsteinij|Es]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Fermij|Fm]] |
|style="background:#ff6666"|[[Fermij|Fm]] |
||
|style="background:#ff6666"|[[Mendelevij|Md]] |
|style="background:#ff6666"|[[Mendelevij|Md]] |
||
| Red 183: | Red 183: | ||
|- |
|- |
||
| |
| |
||
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{ |
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#d8d8d8| < 3,5 g/cm<sup>3</sup>}} |
||
|colspan=5| |
|colspan=5| |
||
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{ |
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#e7ff8f| 7 to 9,99}} |
||
|- |
|- |
||
| |
| |
||
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{ |
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#99ccff| 3,5 to 4,99}} |
||
|colspan=5| |
|colspan=5| |
||
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{ |
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#ff6666| > 10}} |
||
|- |
|- |
||
| |
| |
||
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{ |
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#a1ffc3| 5 to 6,99}} |
||
|colspan=14| |
|colspan=14| |
||
|} |
|} |
||
<br> |
|||
| ⚫ | |||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
<br> |
|||
| ⚫ | |||
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku |
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku težinu]] i [[atomski broj]]. Kriteriji gustine varira u rasponu od 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim. smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom. |
||
Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]]. |
|||
| ⚫ | |||
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. U [[SAD]], [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koje |
|||
| ⚫ | Teški metali su ponekad |
||
| ⚫ | su obojene [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čije [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksi]] obično obojeni". On je smatrao da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, oni koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]. Većina, ali ne svi, [[lanthanidi]]i i [[aktinid]]i zadovoljavaju ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju nije [[aluminij] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do najmanje [[americij]]a, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje. |
||
| ⚫ | Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku [[elektronegativnost]] i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionski karakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]; [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima. |
||
| ⚫ | Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen. |
||
| ⚫ | Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen. |
||
| ⚫ | Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi |
||
| ⚫ | Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi, Istraživanje u [[2010]]. je pokazalo da se sve više koristi i čini se da je postala dio jezika nauke. Sugerirano je termin prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom. |
||
| ⚫ | Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje |
||
| ⚫ | Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje se ponekad nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>). |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
== |
===Reference=== |
||
{{ |
{{Refspisak}} |
||
| ⚫ | |||
<!-- Ne mogu ovako stajati vanjski linkovi, plus nema kategorije na Commonsu |
|||
{{commons|Hevy metal}} |
|||
| ⚫ | |||
* http://revista.consumer.es/web/es/20010301/medioambiente/ |
|||
* http://usuarios.lycos.es/ambiental/lodos.html |
|||
--> |
|||
[[Kategorija:Metalni elementi]] |
[[Kategorija:Metalni elementi]] |
||
Verzija na dan 29 maj 2016 u 11:30
Prikazana je kocka od 1 cm3
uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom oksidacijom.
Drugi naziv volframa (=tungsten) dolazi iz švedskog tung sten" (=težak kamen").
S gustinom od 19,52 gm/cm3volfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)
Teški metal je, šire uzevši, svaki relativno gusti metal. Određenija definicije, ponekad uključujući nemetale, kao što su arsen i antimon, ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su otrovni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.[1][2][3][4]
Definicije
| Gustine metala i metaloida u tabeli periodnog sistema | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | ||
| 1 | H | He | |||||||||||||||||
| 2 | Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | |||||||||||
| 3 | Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | |||||||||||
| 4 | K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | |
| 5 | Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | |
| 6 | Cs | Ba | 
|
Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn |
| 7 | Fr | Ra | † | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | 113 | Fl | 115 | Lv | 117 | 118 |
|
|
La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | |||||
| † | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | |||||
< 3,5 g/cm3
|
7 to 9,99
| ||||||||||||||||||
3,5 to 4,99
|
> 10
| ||||||||||||||||||
5 to 6,99
|
|||||||||||||||||||
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je 2002. da se, u proteklih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je time ovaj termin potpuno obesmišljen.
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali gustinu, atomsku težinu i atomski broj. Kriteriji gustine varira u rasponu od 3,5 g/cm3 do iznad 7 g/cm3. Definicija atomske težine počinje od natrija (22,98) do više od 40. Međutim. smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom.
Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 (uran). Od tih kriterija, najčešće se koristi gustina . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u hemiji okoliša.
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili periodnoh . U SAD, farmakopeja opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koje su obojene sulfidnim ionom". Prema Hawkesu, iz 1997. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i hidroksidi, čije soli u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su kompleksi obično obojeni". On je smatrao da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, oni koji su u periodu 4 ili većem; drugim riječima, u tranzicijski i post-tranzicijski metal. Većina, ali ne svi, lanthanidii i aktinidi zadovoljavaju ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju nije [[aluminij] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne svi, lantanidi i aktinidi. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni lantana, europija, gadolinij, jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi aktinija do najmanje americija, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane hidroksidi su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja Lewis kiselina (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju donore kisika; ioni klase B preferiraju donore dušika ili sumpora, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku elektronegativnost i oblik veza s velikim ionski karakterim, su baze i zemnoalkalni metal; aluminij, u grupi 3 elementa, lantanidi i aktinidi. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim kovalentnim osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus arsen i antimon). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena teški metal, nije široko prihvaćen.
Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme teški metal redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi, Istraživanje u 2010. je pokazalo da se sve više koristi i čini se da je postala dio jezika nauke. Sugerirano je termin prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
Elementi atomskih brojeva od 104 (raderfordij) pa nadalje se ponekad nazivaju suprteški metali. Ostaje da se vidi da li je metel i element 118, koji je najteži element u grupi plemenitih plinova. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu od oko 5 gm/cm3 za element 118, do 41gm/cm3 za hasij (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm3).
Također pogledajte
Reference
- ^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.
- ^ Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
- ^ Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
- ^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.
Vanjski linkovi
 |
Hevy metal na Wikimedia Commonsu. |