Razlika između izmjena na stranici "Teški metal"

Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dodano 538 bajtova ,  prije 3 godine
m
Vraćene izmjene korisnika Yahadzija (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Srdjan m
m (Vraćene izmjene korisnika Yahadzija (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Srdjan m)
{{Preuređivanje}}
[[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a, teškog metala. <br> Prikazana je kocka od 1 cm<sup>3</sup><br>uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom [[oksidacija|oksidacijom]]. <br>Drugi naziv volframa (=''tungsten '') dolazi iz [[švedski jezik |švedskog]] ''tung sten" (=''težak kamen").<br> S gustinom od 19,52 gm/cm<sup>3</sup>volfram<br>Volfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)]]
 
'''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[Metal (hemija)|metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title= General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref>
[[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a – teškog metala. <br> Prikazana je kocka od 1 cm<sup>3</sup><br>uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom [[oksidacija|oksidacijom]]. <br>Drugi naziv volframa (=''tungsten'') dolazi iz [[švedski jezik |švedskog]] ''tung sten" (=''težak kamen").<br> S gustinom od 19,52 gm/cm<sup>3</sup>volfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)]]
 
== Definicije ==
'''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title= General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref>
 
==Definicije==
{| cellpadding="1" cellspacing="1" border="0" style="font-size:90%; border:1px solid {{element color|table border}}; text-align:center; padding:2px; background:{{element color|table background}}; float:right; margin-left:20px"
! colspan=20 | GustineGustoće metala i metaloida u tabeli periodnog sistema
|-
|
|[[Alkalni metalmetali|1]]
|[[AlkalniZemnoalkalni zemni metalmetali|2]]
|
|[[Grupa 3. grupa hemijskih elemenata|3]]
|[[Grupa 4. grupa hemijskih elemenata|4]]
|[[Grupa 5. grupa hemijskih elemenata|5]]
|[[Grupa 6. grupa hemijskih elemenatelemenata|6]]
|[[Group 7. grupa hemijskih elementaelemenata|7]]
|[[Grupa 8. grupa hemijskih elemenata|8]]
|[[Grupa9. grupa 9hemijskih elemenata|9]]
|[[Grupa10. grupa 10hemijskih elemenata|10]]
|[[Grupa 11. grupa hemijskih elemenata|11]]
|[[Grupa 12. grupa hemijskih elemenata|12]]
|[[Boronska13. grupa hemijskih elemenata|13]]
|[[Grupa14. grupa 14hemijskih elemenata|14]]
|[[Grupa15. grupa 15hemijskih elemenata|15]]
|[[GrupaHalkogeni 16elementi|16]]
|[[GrupaHalogeni 17elementi|17]]
|[[GrupaPlemeniti 18plinovi|18]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#1. perioda|1&nbsp;]]
| [[vodikVodik|H]]
| colspan=17 |
| [[Helij|He]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#2. perioda|2&nbsp;]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Litij|Li]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Berilij|Be]]
| colspan=11 |
|style="background:#d8d8d8"|[[Bor (element)|B]]
|[[ugljikUgljik|C]]
|[[dušikDušik|N]]
|[[kisikKisik|O]]
|[[Fluor|F]]
|[[Neon|Ne]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#3. perioda|3&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[natrijNatrij|Na]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Magnezij|Mg]]
| colspan=11 |
|[[Argon|Ar]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#4. perioda|4&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[kalijKalij|K]]
|style="background:#d8d8d8"|[[kalcijKalcij|Ca]]
|
|style="background:#d8d8d8"|[[Skandij|Sc]]
|style="background:#99ccff"|[[TitanTitanij|Ti]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Vanadij|V]]
|style="background:#E7FF8F"|[[hromHrom|Cr]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Mangan|Mn]]
|style="background:#E7FF8F"|[[željezoŽeljezo|Fe]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Kobalt|Co]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Nikl|Ni]]
|style="background:#E7FF8F"|[[bakarBakar|Cu]]
|style="background:#E7FF8F"|[[cinkCink|Zn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[GalliumGalij|Ga]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Germanij|Ge]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Arsen|As]]
|[[Kripton|Kr]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#5. perioda|5&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Rubidij|Rb]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Stroncij|Sr]]
|style="background:#ff6666"|[[Paladij|Pd]]
|style="background:#ff6666"|[[Srebro|Ag]]
|style="background:#E7FF8F"|[[kadmijKadmij|Cd]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Indij|In]]
|style="background:#E7FF8F"|[[kalajKalaj|Sn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Antimon|Sb]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Telur|Te]]
|[[IodineJod|&thinsp;I&thinsp;]]
|[[Ksenon|Xe]]
|-
|- <!-- All column widths are set in this (almost complete) row -->
|width="5%" style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#6. perioda|6&nbsp;]]
|width="5%" style="background:#d8d8d8"|[[cezijCezij|Cs]]
|width="5%" style="background:#99ccff"|[[Barij|Ba]]
|width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Hafnij|Hf]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Tantal|Ta]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[volframVolfram|W]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Renij|Re]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Osmij|Os]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Iridij|Ir]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Platina|Pt]]
| width="5%" style="background:#ff6666|[[zlatoZlato|Au]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[živa (element)Živa|Hg]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Talij|Tl]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[olovoOlovo (element)|Pb]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Bizmut|Bi]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Polonij|Po]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[AstatinAstat|At]]
| width="5%"|[[Radon|Rn]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#7. perioda|7&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Francij|Fr]]
|style="background:#a1ffc3"|[[RadiijRadij|Ra]]
|†
|style="background:#ff6666"|[[LaurencijLorensij|Lr]]
|style="background:#ff6666"|[[Raderfordij|Rf]]
|style="background:#ff6666"|[[Dubnij|Db]]
|style="background:#ff6666"|[[SeborgijSiborgij|Sg]]
|style="background:#ff6666"|[[Borij|Bh]]
|style="background:#ff6666"|[[Hasij|Hs]]
|style="background:#ff6666"|[[MeitnerijMajtnerij|Mt]]
|style="background:#ff6666"|[[DarmstatijDarmštatij|Ds]]
|style="background:#ff6666"|[[RentgenijRendgenij|Rg]]
|style="background:#ff6666"|[[KopernikijKopernicij|Cn]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununtrij|113]]
|style="background:#ff6666"|[[Flerovij|Fl]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununpentij|115]]
|style="background:#ff6666"|[[Livermorij|Lv]]
|style="background:#E7FF8F"|[[UnunseptiijUnunseptij|117]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Ununoktij|118]]
|-
|-
| colspan=3|
| width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Lantan|La]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Cerij|Ce]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[PrazeodimijPrazeodij|Pr]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[NeodimijNeodij|Nd]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Prometij|Pm]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Samarij|Sm]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Gadolinij|Gd]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Terbij|Tb]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[DisprosijDisprozij|Dy]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Holmij|Ho]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Erbij|Er]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Tulij|Tm]]
| width="3.03%" style="background:#a1ffc3"|[[JiterbijIterbij|Yb]]
|
|
|style="background:#ff6666"|[[Kirij|Cm]]
|style="background:#ff6666"|[[Berkelij|Bk]]
|style="background:#ff6666"|[[kalifornijKalifornij|Cf]]
|style="background:#ff6666"|[[AjnsteinijAjnštajnij|Es]]
|style="background:#ff6666"|[[Fermij|Fm]]
|style="background:#ff6666"|[[Mendelevij|Md]]
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#d8d8d8|&nbsp;< 3,5 g/cm<sup>3</sup>}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendlegenda|#e7ff8f|&nbsp;7 todo 9,99}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#99ccff|&nbsp;3,5 todo 4,99}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendlegenda|#ff6666|&nbsp;> 10}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#a1ffc3|&nbsp;5 todo 6,99}}
|colspan=14|&nbsp;
|}
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]].zaključio da se, u proteklihprethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je timeto ovajpotpuno terminobesmislilo potpunoovaj obesmišljentermin.
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]]. da se, u proteklih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je time ovaj termin potpuno obesmišljen.
 
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku težinutećinu]] i [[atomski broj]]. KriterijiKriterij gustinegustoće varira u rasponu od 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim., smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo za oneza elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uranij]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
 
Poznati su obojeneili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiječiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksikompleksa]] obično obojeniu boji". On je smatrao da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, oni koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i. Većina, ali ne svi, [[lanthanidilanthanid]]i i [[aktinid]]i zadovoljavajuće zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju nije [[aluminij]] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivithenerastvorljivi. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do, najmanje do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
 
Teški metali su ponekad definiranedefinirani na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kaokoji klasečine klasu B i nagranične granici metalametale. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferirajupreferira donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A metala, koji imaju tendenciju da imaju niskuka niskoj [[elektronegativnost]]i i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionskiionskm karakterimsvojstvima]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]];i i [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. U [[SAD]], [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koje
su obojene [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čije [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksi]] obično obojeni". On je smatrao da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, oni koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]. Većina, ali ne svi, [[lanthanidi]]i i [[aktinid]]i zadovoljavaju ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju nije [[aluminij] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do najmanje [[americij]]a, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
 
Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku [[elektronegativnost]] i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionski karakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]; [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
 
Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen.
 
Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi,. Istraživanje u [[2010]]. je pokazalo da se sve više koristi i čini se da je postalapostao dio jezika nauke. Sugerirano jeSugerirani termin je prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
 
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje, se ponekad se nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu težine od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41gm41 gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>).
 
== Također pogledajte==
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje se ponekad nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>).
* [[Metal (hemija)]]
* [[Nemetal]]
==Također pogledajte==
*[[Metal]]
*[[Nemetal]]
 
=== Reference= ==
{{Refspisakrefspisak}}
 
<!-- Ne mogu ovako stajati vanjski linkovi, plus nema kategorije na Commonsu
== Vanjski linkovi ==
{{commons|Hevy metal}}
* http://revista.consumer.es/web/es/20010301/medioambiente/
* http://usuarios.lycos.es/ambiental/lodos.html
-->
 
[[Kategorija:Metalni elementi]]

Navigacija