Začetnica (molekularna biologija)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Prajmer)
Idi na: navigaciju, pretragu
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
Spelling icon.svg Moguće je da ovaj članak ne poštuje standarde Wikipedije na bosanskom jeziku
kao što su upotreba afrikata, pravopis, pisanje riječi u skladu sa standardima, te način pisanja članaka.
Replikacija DNK:
crveno 1 − Tromi lanac
crveno 2 − Vodeći lanac
3 − DNK polimeraza (Polα)
4 − DNK ligaza
5 − DNK prajmer
6 − DNK primaza
7 − Okazakijev fragment
8 − DNK polimeraza (Polδ)
9 − Helikaza
10 − Proteini koji vežu DNK
11 − Topoizomeraza

Začetnica, uobičajeno prajmer (eng. primer), početnica ili startna molekula je začetna (prva, startna) molekula u procesu sinteze DNK. Po sekvenci nukleotida, ona je komplement ciljnoj DNK. Za djelovanje enzima DNK polimeraza neophodna je startujuća molekula u sintezi sekvence komplementarnog polulanca DNK, tj. za početak polimerizacije.[1][2][3][4]

U većini slučajeva prirodne replikacije DNK, prajmer za sintezu i replikaciju DNK i je kratki lanac RNK, koji može biti novosintetiziran (de novo).

Mnoge od laboratorijskih tehnika u biohemiji i molekularnoj biologiji koje uključuju DNK polimeraze, kao što su DNK i polimerazna lančana reakcija (PCR), zahtijevaju DNK začetnice. Ovi prajmeri su obično kratki oligonukleotidi, u dužini od oko dvadesetak baza. Oni su izirani u ciljnu DNK, koja se zatim kopira pomoću enzima polimeraze.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marjanović D., Primorac D. (2009): Molekularna forenzična genetika. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-6-9.
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  3. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  4. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]