Primarni transkript

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Mikrografija transkripcije ribosomne RNK ilustrira rast primarnih transkripata

Primarni transkript ili primarni prepis je jedanostruka ribonukleinska kiselina (RNK), koja nastaje kao proizvod transkripcije smislenog polulanca DNK. Nakon prerade daje različite zrele RNK proizvode, kao što su iRNK, tRNK i rRNK. Primarni transkripti su preedodređeni da budu iRNK u modifikaciji pripreme za translaciju. Naprimjer, prekursor RNK (pre-iRNK) je vrsta primarnog transkripta koji postaje RNK (iRNA) nakon obrade.[1][2][3][4][5][6]


Postoji nekoliko koraka koji doprinose proizvodnji primarnih transkripata. Svi oni uključuju niz interakcija koje pokreću i završavaju transkripciju DNK u jedru eukariota. Određeni faktori igraju ključnu ulogu u aktiviranju i inhibiciji transkripcije, koji su reguliraju proizvodnju primarnog transkript. Transkripcija proizvodi primarne transkripte koji se dodatno modificiraju u nekoliko procesa. Ovi procesi uključuju 5 'kapu, 3'-poliadenilaciju i alternativnu preradu. Konkretno, alternativna prerada direktno doprinosi raznolikosti iRNK u ćelijama. Modifikacije primarnih transkripata dodatno su studirane u istraživanjima koja traže veće znanje o ulozi i značaju tih transkripata. Eksperimentalne studije na osnovu molekulske promjene u procesuiranju primarnih transkripata prije i nakon transkripcije dovele su boljeg razumijevanja bolesti koje uključuju primarne transkripte.

Proizvodnja primarnog transkripta[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Transkripcija (genetika)

Prvi korak koji je u proizvodnji primarnih transkripata uključuje niz molekulskih interakcija koje iniciraju transkripciju DNK u jedrima ćelija. Određene DNK sekvence se prepisuju da proizvedu različite RNK proizvode koji će se prevesti u funkcijske proteine za mobilnu upotrebu. Da bi se pokrenuo proces transkripcije u jedru neophodno je opružanje dvostrukog heliksa neodmotane DNK i raskidanje vodikoveih veza i povezivanje kompatibilnih nukleinskih kiselina DNK. Jedan polulanac je predložak DNK i se koristi se za transkripciju jednolančane primarne iRNK. Ova DNK je vezana za RNK polimeraze promotorskoj regiji gena u molekuli DNK.

Transkripciju DNK putem RNK polimeraze za proizvodnju primarnog transkripta

U eukariota, tri vrste RNK - rRNK, tRNK i iRNK-proizvodi zasnovani su na aktivnost tri različite RNK polimeraze, dok je u prokariota postoji samo jedna RNK polimeraze u stvaranju svih vrsta RNK molekula.[7] RNK polimeraza II eukariota transkribira priparni prepis koji se prerađuje u iRNK, iz antisens DNK predloška u 5' ka 3' smjeru, a to novosintetizirani primarni transkript je komplementaran antisense lancu DNK. RNK polimeraza II gradi primarni transkript koristeći set od četiri specifične ribonukleozidna monofosfatna ostataka (adenozinmonofosfat (AMP), citidin monofosfat (CMP), guanozin monofosfat (GMP), i uridin monofosfat (UMP)) koji se kontinuirano dodaju na 3' hidroksilne grupe na 3' kraju rasta iRNK.[8]

Studije primarno-transkripatnih proizvoda RNK polimeraze II otkrivaju da određeni primarni transkript prosječno sadrži 7.000 nukleotida, a neki rastu u dužinu i do 20.000 nukleotida.[9] uključujući i egzonske i intronske sekvence unutar primarnog transkripta, što objašnjava veličinu razlika između većih primarnih transkripata i manjih, zrelih iRNK molekula, spremnih za prevođenje na proteine.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  2. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
  3. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine (5th ed.). Oxford University Press
  4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  5. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  6. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  7. ^ http:. //www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK21853 /; NCBI, WH Freeman, New York.
  8. ^ Strachan T.Read A. P. (2004): Human molecular genetics 3.http: //books.google.com/books id = g4hC63UrPbUCGarland Science | ISBN 978-0-? 8153. -4184-0.}}
  9. ^ http:. //www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK28319/, NCBI, Garland Science, New York}}.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]