Ravan (tvrđava)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Tvrđava Ravan ili Ravanski grad u Polimlju pripadala je rodu Kosače. Pripadala je župi Breznici koja je obuhvatala pljevaljski kraj. Dugo vremena ova tvrđava nije bila precizno ubicirana jer na pljevaljskom području egzistira više neubiciranih tvrđava. Ranije pretpostavke Mihaila Dinića zasnovane na tumačenju arhivske građe potvrdio je Dušan Spasić na terenu. Arheološka istraživanja i dalje nisu izvršena. Tvrđava Ravan nalazila 20 km sjeverno od Pljevlja u toku rijeke Sutjeske, pritoke Ustibarske Reke. Smještena je na lokalitetu Gradina, iznad sela Zagradina i blizu sela Ravan u području Hercegovačka Goleša. U blizini je zaselak Kula. Gradina (tvrđava Ravan) je na 927m nadmorske visine. Zapadna strana je nepristupačna, sjeverna i sjeveroistočna su strme i teško pristupačne, tako da je prilaz tvrđavi moguć jedino sa južne strane iz sela Zagradina. Osnova tvrđave bila je prostrana četvrtasta kula sa vanjskim bedemima i unutrašnjim zidom koji je činio zasebno dvorište uz kulu. Tvrđava je imala cisternu. Primjetno je da tvrđava nije dograđivana niti da je imala funkciju u osmansko doba. [1] Tvrđava se spominje u poveljama za Stjepana Vukčića Kosaču (od Alfonsa III Aragonskog 1444: Ravanscha Vbrisinio castello con contato; od Fridriha III Habzburškog 1448: castrum Rabenzky). [2] Pretpostavka je da je tvrđava imala svoje podgrađe, tj. da su moderna sela Zagradina i Ravan postojala kao naselja i u srednjem vijeku kao karavanske stanice. [3] Uporište za ovu konstataciju nalazi se u jednom arhivskom podatku iz Državnog arhiva u Dubrovniku. Krajem marta 1407. godine cilj jednog karavana koji je prevozio robu iz Dubrovnika bili su Bukovica i Ravan. Vlasi braća Milić i Radul Perutinić, Vitas Veseoković, Pribinja Brajanović i Bratolj Grgurović obavezali su se Mikoju Ratkoviću i Tomku Obradoviću da će prevesti 27 tovara tkanina i druge robe u Bukovicu i u Ravan (in Bochouiza et in Rauano). Cijena za prijevoz do Bukovice je 6,5 perpera po tovaru, a do Ravana pet perpera i tri dubrovačka dinara. [4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови средњег Полимља, Милешевски записи 2, Пријепоље 1997, 56-57; Isti, Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1, Пљевља 1999, 83. Najnoviji pregled sačinjen je nakon detaljnog rekognisciranja terena, u; Isti, Средњовековни град Раван – претходна истраживања, Гласник Завичајног музеја Пљевља 2, Пљевља 2001, 63-73.
  2. ^ Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940, 224-225.
  3. ^ Dušan Spasić, Средњовековни град Раван – претходна истраживања, Гласник Завичајног музеја Пљевља 2, Пљевља 2001, 68.
  4. ^ „Millich Peruetnich vlach, Radogl frater dicti Millich, Vitas Vesselchouich, Pribigna Braianouich, Brathogl Greguorouich} vlachi faciunt manifestum quod ipsi et quilibet eorum insolidum ad melius tenendem promictunt et se obligant Michoye Ratchouich et Tomcho Obradouich presentibus et stipulantibus pro se et aliorum qui vadunt in ipso carauano portare viginti septem salmas pannorum et aliorum mercationum in Bochouiza et in Rauano, videlicet, pro yperperis sex cum dimidio qualibet salma ponenda in Bochouiza et pro qualibet salma ponenda in Rauano pro perperis quinque et grossis tribus. Cum pacto etc.” (31. mart 1407. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Diversa Cancellariae, Svezak: XXXVI, Folija: 162 verso.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940.
  • Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови средњег Полимља, Милешевски записи 2, Пријепоље 1997.
  • Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1, Пљевља 1999.
  • Dušan Spasić, Средњовековни град Раван – претходна истраживања, Гласник Завичајног музеја Пљевља 2, Пљевља 2001.